Srž četvrte industrijske revolucije je veštačka inteligencija, a posebno primena dubokog učenja – algoritma za prepoznavanje i autonomno odlučivanje.
U bazenu od nešto više od 7.000 hrvatskih preduzeća koja pouzdano u svom radu upotrebljavaju tehnologiju četvrte industrijske revolucije (I4.0), istraživački dvojac Hrvatske narodne banke otkrio je da Hrvatska ima 58 preduzeća koja zadovoljavaju sve kriterijume da se mogu nazvati preduzećima budućnosti.
Očekivano, na listi su se našli Ericsson Nikola Tesla, Infobip i Rimac automobili, ali korak s vremenom drže i mnoge poznate proizvodne firme poput Saponije iz Osijeka, Jadran Galenskog laboratorija, pekarske industrije Mlinar, Atlantica, AD Plastica, Kraša i Končar Energetskih transformatora, prenosi Večernji list.
Procenu spremnosti hrvatskih preduzeća na uvođenje tehnologija I4.0 sproveli su istraživači HNB-a Rajka Hrbić i Tomislav Grebener koji vele da je srž četvrte industrijske revolucije veštačka inteligencija, odnosno primena mehaničkog učenja, a posebno takozvanog dubokog učenja: algoritma za prepoznavanje stanja sistema i autonomno odlučivanje kako bi se dobio najbolji rezultat.
Mlinar, recimo, ima visoko automatizovan proces proizvodnje, Saponia pametne strojeve, automatizovane proizvodne linije ili robotske ruke, dok Antlantic grupa ima jedan od najvećih projekata privatnog oblaka u regiji te koriste naprednu kognitivnu analitiku u različitim poslovnim segmentima. U tehnološkom smislu u Atlanticu razmatraju mogućnosti primene IoT (Internet of Things) tehnologije u proizvodnji i prodajnom kanalu te strojnog učenja u upravljanju investicijama u marketing. Kod Klimaopreme iz Samobora celokupni know-how u ovom sektoru rezultat je vlastitog istraživanja i razvoja, a gotovo sve se proizvodi u vlastitim visokoautomatizovanim i robotizovanim pogonima.
Omco u Humu na Sutli zavaruje robotima u proizvodnji, Gideon brothers iz Osijeka ima robotički tim, IoT NET ADRIA razvija prvu domaću IoT mrežu. Jadran galenska laboratorija ima visokoautomatizovanu proizvodnju te je u drugoj fazi projekta izdvajanje automatskog skladišta. Najviše hrvatskih preduzeća s potencijalom za I4.0 nalazi se u računarnim delatnostima.
Postoje različite definicije industrije 4.0, a zajedničko im je to da obuhvataju tehnologije koje vode prema automatizaciji određenih procesa pri proizvodnji te pružanju usluga, preneo je B92.
To su trodimenzionalni ispis, veštačka inteligencija, proširena stvarnost, roboti, veliki podaci, blockchain, tehnologija oblaka, “cobotic” sistemi, kibersigurnost, dronovi, mobilna tehnologija, nanotehnologija…
Istraživači tvrde da je u korak s vremenom 58 hrvatskih preduzeća, što se vidi i po njihovim poslovim rezultatima. Imaju veći odnos kapitala i rada, konkurentnija su na inostranom tržištu, dvostruko skuplje plaćaju zaposlene i imaju značajno veći udeo izvoznih prihoda od tradicionalnih industrija. Od analiziranih 7.147 preduzeća identifikovano je 141 preduzeće s potencijalom za I4.0 (1,97% analiziranih subjekata), i to dominatno velikih poslovnih subjekata koji ostvaruju četvrtinu poslovnih prihoda u analiziranom uzorku, a njih 58 zadovoljilo je tražene kriterijume.
“Rizičnost preduzeća četvrte industrijske revolucije značajno je niža od rizičnosti tradicionalnih preduzeća jer od posmatranih 7.147 poduzeća ni jedno I4.0 preduzeće nije imalo zabeležen zastoj u plaćanju obaveza duži od 90 dana, više su koncentrisana u boljim razredima rejtinga, posebno u razredu 1”, navode u centralnoj banci.
Odskaču i po većim ulaganjima u razvoj, višim udelom postrojenja i strojeva u dugotrajnoj imovini, troškovno su efikasniji te produktivniji.
“Poželjno je da država podstiče ulaganja u istraživanja i razvoj, to jest tehnologije I4.0, pri čemu se može primeniti pristup razvijenih zemalja. To su osnivanje posebnih fondova za finansiranje investicija i razvojnih projekata kao u Italiji, Nemačkoj i Finskoj, prilagođavanje regulatornih okvira (podsticanje pokretanja razvojnih firmi, regulisanje upotrebe tehnologije I4.0 poput autonomnih vozila, dronova i robota), promena i prilagođavanje obrazovnog sistema novim radnim veštinama, te podsticanje primene novih tehnologija”, zaključuju Rajka Hrbić i Tomislav Grebenar, koji veruju da će veliki deo populacije za nekoliko godina raditi na poslovima koji danas ne postoje.
