Ako je verovati evidenciji Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da se, zbog aktuelne epidemiološke krize u zemlji, nedeljno na rad van službenih prostorija upućuje okvirno trećina od ukupnog broja zaposlenih državnih službenika, to onda znači da u Srbiji oko 145.000 zaposlenih u organima državne uprave radi od kuće. Reč je o službenicima koji rade u delu javnog sektora, izuzimajući državna i lokalna preduzeća i administraciju koja o tome sama donosi odluku. To im je omogućeno kroz instrukcije o organizaciji radnih procesa u organima državne uprave i vladinim službama, koje je doneo generalni sekretarijat Vlade Srbije, potvrdili su za „Politiku” u Ministarstvu državne uprave. Zahvaljujući tim instrukcijama moguće je primeniti mere zaštite od zarazne bolesti kovid 19, a jedna od njih odnosi se i na rad od kuće. U ovom ministarstvu podsećaju i da je, u vreme vanrednog stanja, svim jedinicama lokalne samouprave prosleđena instrukcija o organizaciji radnih procesa u organima državne uprave i službi vlade. Iako se izvorno ne odnosi na jedinice lokalne samouprave, i njima su instrukcije poslate kao pomoć, ali ne i obaveza, kako bi nadležni mogli da organizuju rad od kuće, u skladu sa potrebama i mogućnostima.
“Jedinice lokalne samouprave su samostalne u odlučivanju o načinu organizovanja rada uprave uz primenu svih protivepidemioloških mera koje su na snazi i opšte obavezujuće (uredba o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti kovid 19). Zbog toga ne raspolažemo podacima o broju zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave koji obavljaju rad od kuće, jer one nemaju obavezu da nam dostavljaju takve podatke”, navode iz ovog ministarstva.
Iako je dobra stvar što je u vreme pandemije na ovakav način organizovan rad i u javnom sektoru, gde inače radi nešto manje od pola miliona ljudi, Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, i predsednik UGS „Nezavisnost”, smatra da to znači da su ti službenici u koliko-toliko privilegovanoj poziciji u odnosu na, recimo, one koji rade u zoni visokih socijalnih kontakata (usluge, komunalne službe), gde svaki dan moraju da izađu na posao.
“Pitanje je samo koliko je njihov rad od kuće nadoknađen boljom organizacijom usluga i koliko tu trpe građani, odnosno servis koji treba da bude na usluzi stanovnicima. Zato je bitno razrešiti pitanje kvaliteta usluga i organizacije posla i onoga što građani dobijaju”, naglašava Stojiljković, dodajući da se kada je reč o radu na daljinu javni sektor ne razlikuje previše od privatnog, u kojem svako ko može da organizuje rad na takav način i tako posluje.
Rad od kuće meri se učešćem broja zaposlenih koji su obavljali posao od kuće u ukupnom broju zaposlenih, piše u anketi o radnoj snazi. Prema statističkim podacima za četvrti kvartal 2020. u rad od kuće bilo je uključeno 9,2 odsto zaposlenih od njih 2,92 miliona. To je za 0,1 odsto manje u odnosu na prethodno tromesečje, a za 0,5 procenta više u odnosu na isti period 2019, pokazali su podaci iz ankete o radnoj snazi.
Inače, rad od kuće je zasad omogućen kroz Zakon o radu, i to članove 42 i 50, samo kao vrsta ugovora o radu i kao povremeno obavljanje poslova od kuće, uz saglasnost zaposlenog i poslodavca.
Izvor: Politika
