Zašto domaći osiguravači još nisu aktivno krenuli u „zelene polise“?

Od povoljnijih polisa osiguranja hibridnih automobila, preko boljih uslova za vlasnike eko kuća, do podsticanja ekoloških biznisa kroz jeftinije polise – brojne su mogućnosti da se i osiguravači uključe u podsticanje ekološkog načina života. Ali, ako se pitamo zašto domaći osiguravači još nisu aktivno krenuli u „zelene polise“, odgovor bi trebalo da potražimo u drugom pitanju ‒ Šta bi uopšte mogli da osiguravaju?

Trendovi u osiguranju ne dolaze u Srbiju baš brzinom svetlosti, ali postoji jedna oblast u kojoj bi upravo osiguravači mogli da budu pokretači trenda, a tako bi i na delu mogli da pokažu svoju društvenu odgovornost. Reč je o „zelenim polisama osiguranja“ ‒ polisama koje omogućavaju povoljnosti za sve koji svojim načinom života i rada žele da doprinesu očuvanju planete. Tu se misli na vlasnike ekoloških objekata i hibridnih automobila, ali i na biznise koji koriste obnovljive izvore energije i ostavljaju manji ekološki otisak. Istina je da na našim prostorima ekološka osvešćenost nije baš na zavidnom nivou, pa ni ekološko ponašanje nije svima pristupačno, ali svaka nepovoljna situacija za nekoga će biti šansa, a za nekog dobar izgovor.

Na mogućnost osiguravača da pozitivno utiču na očuvanje planete ukazao je i dr Edvard Mils iz organizacije CERES koja se između ostalog bavi i klimatskom krizom, nestašicom vode i zagađenjem, sa misijom da transformiše ekonomiju kako bi izgradila održivu budućnost ljudi i planete: „Kao što su osiguravači pokazali svoj značaj tokom industrijske revolucije u smanjenju rizika od požara i drugih velikih šteta, sada imaju fantastičnu šansu da pomognu smanjenju gubitaka izazvanih klimatskim promenama i šteta po vlade, potrošače, ali i njih same“, smatra dr Mils.

Dok je industrijska revolucija s jedne strane donela udobnost u naše živote, s druge je pokrenula i globalno zagrevanje. Prema pisanju WWF-a, prosečna temperatura na Zemlji danas je za 0,8 odsto viša nego pre industrijske revolucije, odnosno pre nego što su ljudi počeli masovno da troše fosilna goriva i gomilaju ugljen-dioksid u atmosferi. U atmosferu se svakog dana ispusti oko 25 milijardi tona ugljen-dioksida ‒ gasa koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte, naftinih derivata, odnosno 800 tona u sekundi! Ako se tako nastavi, kažu u WWF-u, prosečna Zemljina temperatura mogla bi se povećati za 1,4 do 6,4 °C do kraja ovog veka, a već iznad 2 °C povećanja može dovesti do opasne promene klime i razornog uticaja na biljne i životinjske zajednice.

Kako osiguravači mogu da pomognu?

U svetu odavno postoje takozvana „zelena osiguranja“ ili „održivi proizvodi osiguranja“ koji nude osiguravajuća pokrića za „održive proizvode“ – one proizvode koji omogućavaju neku ekološku, socijalnu ili ekonomsku korist, a istovremeno čuvaju javno zdravlje i životnu sredinu tokom čitavog svog ciklusa postojanja, od načina vađenja sirovina za proizvodnju do konačnog odlaganja.

Tako su „održivi proizvodi osiguranja“ one polise koje pokrivaju dizajniranje, proizvodnju i upotrebu održivih proizvoda ili odgovornost povezanu sa njihovom upotrebom. One mogu da pokrivaju i štetu koja se nanese prirodi kao posledica odluke (ili neodlučnosti) rukovodilaca. Najzad, tu spadaju i polise čije karakteristike promovišu i podstiču održivo ili „zeleno“ ponašanje.

Kako bi podstakli kompanije i pojedince da budu ekološki savesni, osiguravači daju brojne popuste za „ozelenjavanje“ – promenu načina poslovanja i života i usvajanje praksi koje štite planetu.

Tako su u mnogim zemljama gde su dostupna vozila koja ne koriste fosilna goriva polise osiguranja za njih niže, a posebni uslovi važe i za hibridna vozila (čamce, jahte) – ona koja imaju kombinovanu mogućnost vožnje i na benzin i na struju. Vlasnici običnih automobila koji imaju ekološku svest mogu da nabave polisu koja pokriva totalnu štetu pod uslovom da se kao zamensko vozilo kupi slično hibridno vozilo. Najpovoljnije su polise za automobile koji koriste gorivo dobijeno iz alternativnih izvora, poput biodizela i struje.

U poslednje vreme razvijaju se auto-polise za koje se premija plaća na osnovu pređene kilometraže – osiguravač ugrađuje u auto merač pređenih kilometara i za svaki kilometar manje snižava cenu polise. Tako istovremeno i štedi novac klijenta, ali i utiče na smanjenje saobraćajnih gužvi i zagađenje vazduha.

Kad je o osiguranju imovine reč, bilo da se radi o porodičnim kućama, industrijskim objektima ili čitavim naseljima – mnoge kompanije daju premijum popuste za osiguranje onih objekata koji imaju LEED sertifikat (Leadership in Energy & Environmental Design). To znači da su tokom gradnje korišćeni održivi građevinski materijali sa manje otpada, da je efikasnije korišćena voda, da objekat ima bolje energetske performance, da je smanjen uticaj na ekosistem… Ovaj sertifikat zelene gradnje ustanovila je američka organizacija Savet za zelene zgrade 1994. godine i već se primenjuje u više od 40 zemalja sveta. Prema pisanju Energetskog portala (energetskiportal.rs), u Srbiji postoji sedam objekata koji poseduju ili su u procesu dobijanja ovog sertifikata.

I vlasnici kuća mogu dobiti jeftinije polise ako imaju vodovodni sistem sa malim protokom vode, izolaciju koja smanjuje hlađenje kuće i potrošnju grejanja, materijale bez toksina koji oslobađaju štetne hemikalije u vazduh – jer se tako štiti zdravlje stanara i kontroliše vlaga koja smanjuje buđ i druge alergene.

Za vlasnike „običnih“ kuća postoji mogućnost da uz malu doplatu polise u slučaju štete dobiju pokriće za obnovu u skladu sa ekološkim principima, a ukoliko dođe do uništenja, od odštete će moći da naprave novi, ekološki objekat.

Neka osiguravajuća društva u Americi dodatne povoljnosti daju vlasnicima kuća koji sami recikliraju otpad umesto da ga šalju na deponiju i koji koriste štedljive „Energy Star“ aparate nastale kroz zajednički program američke Agencije za zaštitu životne sredine i vladinog odeljenja za energetiku.

U mnogim zemljama široko je zastupljena mogućnost da vlasnici objekata sami generišu solarnu, geotermalnu ili energiju vetra za svoje potrebe, a višak da prodaju lokalnoj električnoj mreži. Ako se dogodi da im takva struja nestane, postoje polise koje pokrivaju troškove koje bi imali ako moraju da kupuju struju iz drugog izvora, ali i gubitak koji ostvare za to vreme jer ne mogu da prodaju uobičajeni višak. Polise pokrivaju i troškove vraćanja na mrežu – komunalne takse i ponovno povezivanje.

Kad je o polisama za preduzeća reč, za popuste se posebno dobro kotiraju ona koja u svojim poslovnim politikama imaju ugrađen model održivog poslovanja, ali i ona koja planiraju da ga uvode. Primera radi, postoje polise koje u slučaju štete obezbeđuju „ekološku zamenu“ – od uvođenja energetski efikasne električne opreme i unutrašnje rasvete, preko štedljivog vodovoda do netoksičnih farbi i tepiha sa smanjenim mirisom jer u održivo poslovanje spadaju i uslovi za život unutar objekata i uticaj materijala na ljudsko zdravlje.

U slučaju totalne štete, osiguranje može platiti i inženjere – stručnjake koji bi projektovali novi, ekološki sistem grejanja, ventilacije, klimatizacije, a mogu biti nadoknađeni i troškovi ponovne sertifikacije, postavljanja zelenog krova ili gubitaka nastalih usled oštećenja alternativnih izvora energije.

Osiguravači idu dotle da osiguravaju čak i političke rizike za investitore koji ulažu u održivu proizvodnju, primera radi, ako se pokrene održiva proizvodnja u nekoj zemlji, a zatim ona bude onemogućena usled mešanja vlada ili političkih stranaka, polise pokrivaju štete investitoru ili bankarske kredite koji su podignuti u te svrhe.

Kakva je korist za osiguravače?

Osim satisfakcije jer podstiču ekološko ponašanje, osiguravači imaju i direktnih koristi od uvođenja „zelenih polisa“. Oni koji u startu ponude povoljnosti za osiguranje hibridnih vozila, otvaraju sebi prostor na tržištu koje će značajno rasti, a slična je situacija i sa polisama za „zelenu gradnju“ koja će morati da procveta i na našim prostorima.

Neke analize pokazuju da su osobe koje su svesne zaštite životne sredine ujedno i pažljiviji vozači, pa će i štete koje oni izazovu biti ređe ‒ što opet ide u korist osiguravača.

Najzad, osiguravači koji nude održive – zelene proizvode, smatraju se društveno odgovornim i proaktivnim, što može značajno da pomogne njihovim marketinškim strategijama.

Ako se pitamo, zašto domaći osiguravači još nisu aktivno krenuli u „zelene polise“, odgovor bi trebalo da potražimo u drugom pitanju ‒ Šta bi tačno osiguravali?

Jedna stvar je što je u svesti naših sugrađana slabo zastupljeno „zeleno ponašanje“, ako pitate prijatelja da li bi umesto autom, išao pešice ili biciklom na posao jer tako smanjuje ekološki otisak, verovatno će odgovoriti kako je „pored velikih zagađivača njegov uticaj neprimetan“.

Na masovniju kupovinu hibridnih automobila građane nije podstaklo ni prošlogodišnje ukidanje poreza, pa time i smanjenje njihovih cena za 20 odsto. Prema pisanju domaćih medija, u Srbiji postoji jedva nešto više od 200 registrovanih hibridnih automobila. Jedan od razloga je, kažu, mali broj stanica na kojima se ova vozila mogu puniti. Stručnjaci, međutim, smatraju da – čak i da se poveća njihovo korišćenje – to neće bitno uticati na smanjenje emisije štetnih gasova, jer se i struja kojom bi se punili dominantno proizvodi od fosilnih goriva, a vrlo malo iz obnovljivih izvora.

Polise koje bi štitile vlasnike objekata sa sopstvenim izvorima energije kod nas u ovom trenutku ne bi imale svrhu jer još ne postoji mogućnost prodaje viška energije lokalnoj energetskoj mreži. Ipak, Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije predviđa uvođenje ove mogućnosti i kod nas, pa će se verovatno u bliskoj budućnosti pojaviti i adekvatne polise osiguranja.

Fantastičan prostor za osiguravače tek se otvara, njihov angažman u promovisanju „zelenog ponašanja“ mogao bi da podstakne i državu i kompanije i građane da više razmišljaju o ekološkom otisku koji ostavljaju. Tako bi jednim udarcem ubili dve muve kad dođe vreme, imaće već edukovanu klijentelu i biće etablirani kao podrška za potencijalne štete. Ali mnogo važnije od toga – unuci će im biti zahvalni što su učinili bar neki korak da i za njih ostane malo Planete.

Novo drvo za svaku polisu

‒ Za svaku prodatu polisu sadimo po jedno drvo – ovo je moto britanske osiguravajuće kompanije „Naturesave“, koja 10 odsto godišnjeg prihoda od prodaje putnog i osiguranja imovine fizičkih lica izdvaja u „The Naturesave Trust“, humanitarnu organizaciju koja je dosad već dodelila oko 750 hiljada funti projektima zaštite životne sredine širom Britanije.

U novembru 2018. godine, britanski Komitet za klimatske promene najavio je da treba udvostručiti površine pokrivene šumom kako bi se sprečila klimatska katastrofa – osim što zadržava otpuštanje ugljenika u atmosferu, drveće poboljšava biodiverzitet, ali i ograničava rizik od poplava koje se očekuju sa globalnim zagrevanjem.

Ova kompanija nudu besplatnu procenu ekoloških performansi za vlasnike kuća, a za preduzeća – procenu uticaja poslovanja na okolinu, što obuhvata procenu energetske efikasnosti, savete o minimizovanju otpada, pravilnom korišćenju vodovodne infrastrukture, kao i informacije o najnovijim zakonima o zaštiti životne sredine.

Osim što ukazuju drugima na mogućnosti „uštede“ prirodnih resursa, u ovoj kompaniji su izbacili potrošnju fosilnih goriva, a svoj uticaj na planetu sveli na minimum. Većina poslovnih putovanja zaposlenih odvija se vozom, a putovanje avionom se i ne razmatra kao mogućnost. Zaposleni koji korste voz umesto aviona dobijaju dodatne dane godišnjeg odmora, na račun vremena koje potroše putujući duže.

Poslovna politika ove kompanije je da čak i za dobavljače radije biraju ekološki odgovorne kompanije, primera radi, njihovu web stranicu održava kompanija „GreenNet“, čiji se server napaja iz obnovljivih energetskih izvora.

Izvor: Bonitet.com