Nemačka centralna banka prvi put od 1979. neće vladi isplatiti dobit

Krizne mere monetarne politike u krizi “primetno” su uticale na bilancu, navodi Bundesbank u saopštenju. U prethodnoj godini banka je isplatila 5,9 milijardi evra dobiti. Isplaćuje je redovno od uvođenja evra 1999. godine, a najviša je bila u 2001. godini, kada je premašila 11,2 milijarde evra, piše Telegram.hr.

Bundesbank je u pandemijskoj godini bila prisiljena da poveća rezervacije za rizike za 2,4 milijarde evra, na 18,8 milijardi evra.

“Viši nivo rezervacija za rizike glavni je razlog zašto Bundesbank objavljuje uravnoteženi godišnji rezultat za 2020. godinu i ne distribuira dobit prvi put od 1979. godine”, rekao je guverner Jens Vaidman na konferenciji za novinare. Rezervacije će dodatno porasti u ovoj godini, “ponajpre zato što se rizična situacija verovatno neće znatnije promeniti”, dodao je Veidman.

Rezultat u 2020. pritisnuli su i veći troškovi kamata, zbog povoljnih kamatnih stopa kojima osigurava finansiranje za komercijalne zajmodavce i kreditiranje. Kamatni prihodi centralne banke su pak smanjeni. Bundesbanki pripada i udeo u dobiti Evropske centralne banke (ECB), ali dobiće tek nešto više od 1,6 milijardi evra, znatno manje nego u godini ranije kada su joj isplaćene 2,4 milijarde evra. ECB raspoređuje višak centralnim bankama 19 članica evrozone, a Bundesbanci pripada najveći udeo, oko 26 odsto, u skladu s udelom uplaćenog kapitala, podseća agencija dpa.

Posebno uznemirujuće zvuči podatak da je Nemačka u 2020. godini zabeležila proračunski deficit od 4,2 odsto BDP-a.