Dobra vest stiže za kupce u Evropskoj uniji.
Naime, kompanije koje prodaju frižidere, mašine za pranje ili televizore u EU od 1. marta će morati da osiguraju da ti uređaji mogu da se poprave do 10 godina od kupovine, što će pomoći da se smanji količina električnog otpada koji se gomila u Evropi.
“Pravo na popravku”, kako se ponekad naziva, deo je širih nastojanja da se smanji uticaj proizvedenih dobara na životnu sredinu, time što će im se produžiti vek trajanja i povećati energetska efikasnost.
“Ovo je zaista veliki korak u pravom smeru”, izjavio je Danijel Afelt iz nemačke ekološke organizacije BUND-Berlin, koji ima nekoliko radnji za popravku kućnih uređaja.
Moderni aparati su često zalepljeni ili spojeni na takav način da vam treba specijalni alat ili morate na silu da ga otvorite, tako da posle ne možete da ga popravite, kaže Afelt.
Drugi problem je nedostatak rezervnih delova, prenosi B92.
“Ljudi žele da poprave svoje aparate. Kada im kažete da ne postoje rezervni delovi za uređaj koji je star samo nekoliko godina to ih zaista frustrira”, izjavio je Afelt.
Prema novim pravilima EU, proizvođači će morati da osiguraju da delovi budu dostupni 10 godina, mada će neke delove moći da dobiju samo profesionalne kompanije za popravku kako bi se osigurala njihova ispravna zamena.
Potrošači će kupovinom uređaja dobijati i uputstva za popravku, prenosi Euraktiv (Euractiv) pozivajući se na AP.
Novi aparati biće pravljeni tako da se mogu rasklopiti pomoću standardnog alata da bi mogli da se recikliraju kada više ne mogu da se poprave.
Evropljani svake godine proizvedu više od 16 kilograma električnog otpada po osobi. Gotovo polovina tog otpada su pokvareni kućni aparati, a u EU se reciklira oko 40% toga, ostavljajući ogromnu količinu potencijalno opasnog materijala.
Nemačka ministarka za životnu sredinu Svenja Šulce izjavila je da je sledeći korak da proizvođači moraju da navedu očekivani vek trajanja proizvoda i da ga poprave ako se pokvari pre isteka tog roka. To bi trebalo da podstakne kompanije da prave trajnije uređaje.
“U radnjama za popravku vidimo mnogo uređaja koji se pokvare ubrzo po isteku garancije”, kazao je Afelt, što je navelo neke aktiviste za zaštitu životne sredine da optuže proizvođače da svoje uređaje planski dizajniraju tako da brzo zastare.
Afelt kaže da se potrošači, znajući da će aparat zaista raditi 10 godina, mogu opredeliti za proizvode koji su trajniji ili se lako mogu popraviti.
“Za veliku većinu uređaja, popravka je pravi izbor”, rekao je Afelt, dodajući da izuzetak mogu biti stari, neefikasni frižideri koji mogu sadržati gasove sa efektom staklene bašte koji utiču na klimatske promene.
Grupe za zaštitu životne sredine i potrošačkih prava žele da se “pravo na popravku” proširi tako da uključi i pametne telefone, laptopove i druge male električne uređaje.
Kompanija Epl (Apple) je, u odgovoru na sve veće zahteve, prošle godine najavila da će početi da pruža obuku i obezbeđuje rezervne delove ovlašćenim nezavisnim prodavnicama za popravku računara “mek” (Mac), a ne samo “ajfona” (iPhone).
Zakoni koji garantuju “pravo na popravku” usvojeni su u nekoliko američkih država, uz podršku obe partije, ali još nema sličnih mera na nacionalnom nivou.
Švedska je otišla dalje od drugih zemalja EU, tako što je smanjila porez na dodatu vrednost za popravke i rezervne delove.
Zahtev da se osigura “pravo na popravku” deo je mera EU za ekološki dizajn proizvoda, u okviru kojih će takođe biti revidirano označavanje energetske efikasnosti kućnih aparata.
