Ukoliko ministarstvo koje pokriva njihovu delatnost, proceni opravdanost zahteva, onda ono do 10. u tekućem mesecu, prosleđuje svoj zaključak Ministarstvu finansija.
Zapošljavanje u javnom sektoru je odmrznuto od januara, ali će kontrole, i to stoge, ipak biti i to od strane Ministarstva finansija, kome je Vlada ovu nadležnost dodelila posebnom uredbom.
Realizacija ovog zadatka ostvariće se uz pomoć novog centralnog informacionog sistema, kojim će se na klik proveravati finansijska opravdanost za svako novo radno mesto.
U tom sistemu će pored kontrole zarade, biti obavezna i procedura za dolazak do “državnog” posla.
Svako iskakanje iz pravila, biće evidentirano, odnosno sistem će ga prepoznati, i signalizirati da postoje propusti, čime će do njihovog otklanjanja biti zaustavljen prijem u nekom od javnih preduzeća, državnoj upravi ili drugih korisnika javnih sredstava.
Po toj proceduri, svako javno preduzeće ili nadležni državni organ uprave kome je potrebno novo zapošljavanje, moraće da uputi zahtev Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i resornom Ministarstvu i to najkasnije do petog u mesecu – i to sa detaljnim obrazloženjem.
Ukoliko ministarstvo koje pokriva njihovu delatnost, proceni opravdanost zahteva, onda ono do 10. u tekućem mesecu, prosleđuje svoj zaključak Ministarstvu finansija, koje svaki pojedinačni slučaj razmatra, prenosi Srbija danas.
Ako ono proceni da nije osnovano i da u dostavljenim dokumentima nema obezbeđenog novca za to, novog zapošljavanja nema odnosno Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, odbiće zahtev za prijem novih radnika u datoj kompaniji ili upravi.
Sva dokumentacija biće uneta u informacioni sistem Ministarstva finansija koje je neka vrsta filtera kroz koji mora da prođe svako čiji će se rad plaćati iz javnih finasija.
Izvor iz Nemanjine 11 tvrdi da je uvođenje ovog sistema brana za eventualne lažne podatke korisnika javnih sredstava, kojih je bilo u prethodnom periodu ali i kontrola trošenja novca i neplaniranih rashoda po osnovu zarada.
“Ministarstvo finansija kontrolisaće ubuduće kroz Centralni informacioni sistem ne samo kako se obračunavaju plate u javnom sektoru za više od 500.000 zaposlenih u okviru 10.500 korisnika javnih sredstava već i zapošljavanje, koje mora da bude definisalo dokumentima javnog preduzeća ili državne uprave i za njega obezbeđen novac. Ako toga nema odnosno nije dostavljeno, ili su napravljeni propusti u proceduri koju je Vlada definisala Uredbom o postupku pribavljanja saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, sistem će odbaciti zahtev”, navodi on.
U tom slučaju, dodaje, propusti moraju da budu otklonjeni, a ukoliko to ne može da se uradi u predviđenom roku, procedura će biti ponovljena za naredni mesec.
On dodaje da će se uz pomoć novog informacionog sistema imati potpuni uvid i o broju kadrova koji odlaze iz javnog sektora kako se ne bi eventualno lažnim podacima pokušalo da se prime više od onog što je propisano Zakonom o budžetskom sistemu.
“Sistem upozorava na eventualno prekomerno i nepotrebno zapošljavanje koje nije predviđeno sistematizacijom išto može da dovede do dizbalansa planirane ukupne mase za plate i broja novih radnika ali i odstupanja u visini zarade. Drugim rečima, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, bez aminovanja ovog sistema Ministarstva finansija, koje je treba da se da do 20 u mesecu, ne može da odobri novo radno mesto. Ovim sistemom i novim procedurama ispoštovan je i dogovor Vlade i MMF kojim će država po prvi put na jednom mestu, imati tačnu evidenciju svih zarada i zaposlenih u javnom sektoru kao i novca koji se planira i izdvaja za novozaposlene. On će doneti i uštede svakom pojedinačnom korisniku javnih sredstava jer neće imati trošak obračuna zarade, nabavke i održavanja softvera, jer će za njih to raditi Ministarstva finansija”, kaže izvor.
Inače, i novim Zakonom o budžetskom sistemu, koji će važiti do 31. decembra 2023. godine, predviđena su određena ograničenja.
Tako će korisnici javnih sredstava moći da zaposle do 70 posto onih koji su napustili javno preduzeće ili neki deo državne uprave tokom prethodne godine.
Primera radi ako je 10 zaposlenih napustilo neku ustanovu u 2020. godini, maksimalan broj koji mogu ove da zaposle je sedam.
Ta ograničenja se ne odnose na sudije, javne tužioce i zamenike javnih tužilaca, nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom.
