Erste Grupa ostvarila neto rezultat od 783 miliona evra u godini pogođenoj virusom korona

Erste Grupa, vodeći zajmodavac u Centralnoj i Istočnoj Evropi, završila je 2020. godinu obeleženu
virusom korona sa dobrim operativnim rezultatom od 2,9 milijardi evra (-1,3% u odnosu na
prethodnu godinu). Bankarska grupa, čije su akcije listirane na berzi, izdvojila je rezervisanja za rizike u vrednosti od gotovo 1,3 milijarde evra za potencijalne buduće gubitke po kreditima usled pandemije. Kao posledica toga, neto prihod je zabeležio pad od 46,7% na 783 miliona evra. Krediti klijentima su, sa druge strane, zabeležili porast od 3,6% na 166,1 milijardu evra, a ukupni depoziti klijenata zabeležili su porast od 9,9% na 191,1 milijardu evra. Koeficijent kapitala CET 1 (konačni) ponovo je zabeležio rast, sa 13,7% na 14,2%.

„Postigli smo dobre rezultate na svim svojim tržištima u godini koja je pred nas stavila izuzetne izazove. Naši operativni rezultati su ostali stabilni i naša kapitalizacija je odlična. Želimo da naši akcionari učestvuju u tim rezultatima, te ćemo zato – u skladu sa preporukom ECB – predložiti dividendu od 50 centi po akciji za 2020. na Godišnjoj skupštini akcionara i takođe ćemo rezervisati do jedan evro po akciji za potencijalnu buduću isplatu dividende”, kazao je Finansijski direktor (CFO) Erste Grupe Stefan Dorfler.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Austriji, ali i u Rumuniji i Mađarskoj – za 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, na 4,8 milijardi evra. Neto prihod od kamata u Češkoj Republici zabeležio je znatan pad zbog smanjenja kamatnih stopa. Neto prihod od naknada i provizija je opao za 1,2% na 1,98 milijardi evra. Viši prihod od trgovanja hartijama od vrednosti i upravljanja aktivom samo je delimično nadomestio niži prihod od ostalih kategorija prihoda od naknada i provizija – u najvećoj meri u uslugama platnog prometa. Ukupni prihodi od neto rezultata trgovanja i stavke dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha zabeležili su znatan pad od 32,1% na gotovo 200 miliona evra. Operativni prihod je samim tim zabeležio pad od 1,4% na 7,2 milijarde evra.

Banka je istovremeno uspela da snizi opšte administrativne rashode za 1,5% na 4,2 milijarde evra.
Rashodi za zaposlene opali su za 0,6% na 2,5 milijardi evra, kao rezultat uticaja pozitivnih kursnih razlika i smanjenja broja zaposlenih (prema ekvivalentu punog radnog vremena – FTE) sa 47.284 na 45.690 na kraju perioda. Ovo smanjenje od 3,4% uglavnom je rezultat poveravanja usluga transporta gotovine i administrativnih usluga trećim licima u Rumuniji. Ostali administrativni rashodi smanjili su se za 3,8% na 1,2 milijarde evra. Uplate u sisteme za osiguranje depozita obuhvaćene ostalim administrativnim rashodima zabeležile su porast na 132 miliona evra. Depresijacija i amortizacija ostale su nepromenjene na nivou od 541 milion evra.

Opšte uzev, operativni rezultat je opao za 1,3% na 2,9 milijardi evra, a odnos troškova i prihoda je ostao nepromenjen na nivou od 59,0%. Zbog neto izdvajanja, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su -1,3 milijarde evra ili 78 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (2019: -39,2 miliona evra ili 7 baznih poena). Ovo znatno povećanje izdvajanja za rezervisanja po kreditima prvenstveno je bilo podstaknuto pogoršanjem makroekonomske prognoze zbog pandemije Covid-19.
Zabeležen je pozitivan doprinos visokih prihoda od naplate već otpisanih kredita, uglavnom u Rumuniji i Mađarskoj. Koeficijent PK na osnovu bruto kredita klijentima opao je na 2,7% (2,5%). Koeficijent pokrivenosti PK je porastao na 88,6% (77,1%).

Ostali operativni rezultat se povećao na -278 miliona evra (-628 miliona evra). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Austriji – na gotovo 94 miliona evra. Pad poreza na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije na 118 miliona evra uglavnom je rezultat ukidanja poreza na bankarsko poslovanje u Rumuniji. U prethodnoj godini, ostali operativni rezultat obuhvatio je izdvajanja za rezervisanja u iznosu od 153 miliona evra za gubitke za koje se očekuje da će nastati po osnovu odluke rumunskog Vrhovnog suda u vezi sa poslovnim aktivnostima lokalne članice Grupe u Rumuniji, kao i otpisa gudvila u Slovačkoj u iznosu od 165 miliona evra.

Porezi na dobit opali su na 343 miliona evra. Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima opao je za 45% na 242,3 miliona evra zbog znatno nižih doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća (neto rezultat) opao je za 46,7% na 783,1 milion evra.

Bilansna suma se povećala za 12,9% na 277,4 milijarde evra. Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su, uglavnom u Austriji, na 35,8 milijardi evra, što predstavlja porast od 235,2%. Krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama opali su za 6,9% na 21,5 milijardi evra. Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su za 3,6% na 166,1 milijardu evra kao rezultat posebno snažnog rasta kreditne aktivnosti u Hrvatskoj, Slovačkoj, Austriji i Srbiji.

Na strani obaveza, depoziti banaka zabeležili su znatan porast (od 88,5%) na 24,8 milijardi evra kao rezultat povećanog refinansiranja ECB (TLTRO). Depoziti klijenata su ponovo zabeležili porast – na svim ključnim tržištima, a posebno u Austriji i Češkoj Republici – na 191,1 milijardu evra, što predstavlja porast od 9,9% u odnosu na prethodnu godinu. Odnos kredita i depozita iznosio je 86,9% (92,2%).