Frilenseri koji su uplate od firmi prethodnih pet godina primali putem servisa za plaćanje Payoneer, mogu da očekuju poziv od Poreske uprave Srbije radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda, kaže Udruženje radnika na internetu (URI).
“Mnogi radnici na internetu dobijali su uverenja od stranih i domaćih firmi za koje su radili, a koje su novac isplaćivale putem servisa Payoneer, da su bezbedni kada je reč o poreskoj kontroli ostvarenih prihoda budući da je u pitanju servis za plaćanje i da država ne može imati uvid u njihove transakcije. Naša analiza je ipak pokazala drugačije”, piše URI na svom veb-sajtu.
Kao jedan od primera, Udruženje navodi nastavnika engleskog jezika koji je primio poziv od Poreske uprave, a radio je za školu engleskog jezika Bibo Global Opportunity.
Iako, objašnjava URI, nastavnik nije primao novac preko Payoneer-a radeći za Bibo Global Opportuniy, već kasnije radeći za drugu školu, morao je Poreskoj upravi priložiti podatke i o Payoneer-u.
“Svi oni koji su u jednom trenutku primali novac od Bibo Global Opportunity verovatno će dobiti poziv od Poreske uprave radi učešća u postupku poreske kontrole prihoda ostvarenih u poslednjih pet godina i tekućoj godini. Poreskoj upravi tada moramo između ostalog da priložimo podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim u poslovnim bankama, podatke o svim platformama preko kojih se ostvaruje ili se ostvarivao priliv, kao i podatke o tome da li ostvarujemo i neke druge prihode. Takođe, moramo se izjasniti da li imamo račun kod Payoneer-a”, navodi ovo udruženje.
Udruženje je frilensere upozorilo da svesno laganje Poreske uprave da neko nije korisnik usluge Payoneer servisa, ili da to nije bio ranije, “povlači daleko ozbiljnije posledice od poreskog duga i duga za doprinose”.
Udruženje ističe da je Poreska uprava, a samim tim i Ministarstvo finansija, vrlo zainteresovani za Payoneer, o čemu svedoči njihova inicijalna najava oporezivanja radnika na internetu u kojoj su se pominjali škola jezika Bibo, platforme Skrill, Payoneer i druge.
“Od skoro, među radnicima na internetu postoji neproverena informacija iz izvora u Poreskoj upravi da su prikupljeni jedinstveni matični brojevi građana (JMBG) korisnika platforme Payoneer. Dakle, Poreska uprava nema uvid u transakcije, već samo u jedinstveni matični broj građana koji imaju otvoren račun. Ukoliko je to istina, svi sa nalozima na platformi Payoneer biće pozvani da daju izjavu o svojim prilivima, prilikom čega će morati da potvrde ili negiraju prilive putem Payoneer-a”, ukazuje URI.
Kako se navodi, u razgovoru sa beogradskom advokatskom kancelarijom na pitanje da li Ministarstvo finansija može doći do podataka o korisnicima Payoneer-a, udruženju je rečeno da država može dobiti u uvid u podatke o primanjima preko bilo koje platfome ukoliko to želi i ukoliko proceni da im je to isplativo.
Od januara 2021. godine Payoneer je ažurirao svoju politiku čuvanja podataka i prema njoj Payoneer čuva lične podatke korisnika onoliko koliko je u obavezi poštujući zakone i regulative kojima podleže i u skladu sa svojim internim pravilima o sprečavanju prevara, rizicima i privatnosti.
“Na pitanje da li dostavljaju podatke našoj Poreskoj upravi iz Payoneer-a su odgovorili da oni aktivno ne dostavljaju informacije o svojim korisnicima, osim ako nisu obavezni po zakonu ili je u pitanju neka vanredna situacija ili pravni postupak. Prema njihovim rečima, Payoneer ne dostavlja podatke Poreskoj upravi osim ako nije u obavezi”, ističe Udruženje.
Kako objašnjavaju u ovom udruženju, međunarodna saradnja u borbi protiv pranja novca i utaje poreza, kao i terorizma sve je snažnija tako da je dovoljno da Srbija uputi zvanični dopis Payoneer-u i tako dobije podatke o korisnicima, a onda na osnovu njih zahteva od samih korisnika da učestvuju u poreskoj kontroli, odnosno daju izjave i dokaze o prilivima putem Payoneer-a.
Izvor: Novaekonomija
