Evo šta stoji u ekonomskom planu reformi do 2023. koji je Srbija predala Evropi
Šta će država raditi na polju ekonomskih reformi do 2023. godine sada je stavljeno i zvanično na papir koji je država nedavno uručila EU, a za koji tvrdi da je najvažniji strateški dokument. Programom koji obuhvata tri godine, uključujući i tekuću, predviđene su 24 velike reforme u osam oblasti, a kojima je u fokusu privredni rast, zapošljavanje, bolji standard građana, ali i jačanje nacionalne ekonomije i njene konkurentnosti.
U dokumentu se među ciljevima vrlo decidno navodi usporavanje odlaska radnika iz Srbije, koje je prethodnih godina bilo posebno izraženo u sektoru zdravstva, ali je u jednom momentu bilo vrlo često i kod mladih ljudi. S tim u vezi, među opštim ciljevima se navodi i jačanje veza sa dijasporom, ali ii privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila. To je, inače, cilj koji je postavljen i u usvojenoj Strategiji o ekonomskim migracijama do 2027. godine, preneo je Blic.
Jedan od ciljeva je unapređenje poslovnog ambijenta i tu se u dokumentu u fokus stavlja bolji kvalitet javne uprave, a prvenstveno se misli da skraćivanje postupaka i ukidanje neophodnih koraka, te čekanje na šalterima i traženje “još jednog papira”.
Kako se navodi, “u planu je unapređenje kvaliteta javnih usluga kroz optimizaciju i digitalizaciju administrativnih postupaka, takozvani e-papir”, a biće nastavljene i započete reforme u Poreskoj upravi. Pominje se i fiskalizacija o kojoj se do sada mnogo pričalo, a čija je suština praćenje izdavanja računa i stajanje na put čestoj praksi trgovaca koji su prodavali robu ne izdajući fiskalni račun.
Jedna od planiranih strukturnih reformi tiče se ukrupnjavanje poseda. Komasacija bi praktično dovelo do boljih uslova za razvoj poljoprivrede, koja je strateški važna za Srbiju, jer čini dobar deo privrednog rasta zemlje.
Cilj komasacije bio bi i stvaranje uslova za izgradnju puteva, sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, te vetrozaštitnih pojaseva i svega onoga što našoj poljoprivredi nedostaje, a razvijene zemlje odavno imaju. U tom smislu, predviđena je i dopuna nekoliko postojećih zakona koji regulišu ovu oblast.
Digitalizacija u poljoprivredi takođe je nešto na čemu će se raditi, a krajnji cilj je unapređenje konkurentnosti poljoprivrede – od infrastrukture do kvaliteta proizvoda i unapređenja organske proizvodnje.
Dalji rast spoljne trgovine Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou, je takođe jedan od ključnih ciljeva države, ali u oblasti ekonomskih integracija. S tim u vezi poseban akcenat stavljen je na rad na jačanju konkurentnosti srpskih kompanija, a cilj je pripreme za članstvo u EU i njihovo lakše uključivanje u tržišnu utakmicu.
Srbija nastavlja i aktivnosti usmerene ka ostvarenju članstva u STO, a naročito ka rešavanju pitanja postojeće zabrane spoljnotrgovinskog prometa GMO proizvoda u i okončanju otvorenih bilateralnih pregovora sa pojedinim članicama STO.
Energetski sektor u Srbiji čini oko 4 odsto BDP-a. U cilju većeg doprinosa sektora energetike privrednom rastu potrebno je unapređenje energetske efikasnosti, izgradnja modernih kapaciteta, razvoj unutrašnjeg tržišta i korišćenje obnovljivih izvora energije, navodi se u dokumentu.
Dodaje se i da je neophodno utvrditi cenu struje za građane i privredu tako da odražava troškove proizvodnje električne energije s jedne strane i i tržišne cene s druge, a vodeći računa o životnom standardu.
