Ovo su najveći rizici u finansijskom sektoru
Prema Dilojtovom dvogodišnjem ispitivanju “Pokretna meta: Redefinisanje rizika i otpornosti u doba stalne nesigurnosti” o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga, privrede se smanjuju dok nezaposlenost raste, te je kreditni rizik postao glavni prioritet programa upravljanja rizicima, piše portal SEEbiz.
Dvadeset odsto ispitanih glavnih službenika za rizike u finansijskim institucijama navelo je kako je upravo kreditni rizik najveći rizik čija će se važnost za njihovo poslovanje povećati u sledeće dve godine, najviše od 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na tri procenta u 2018.
Osim toga, 62 odsto viših izvršnih direktora koji su učestvovali u Dilojtovom ispitivanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetno ili vrlo važan prioritet za njihove institucije u sledeće dve godine. Upravljanje kreditnim rizikom način je za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose previsok nivo rizika, viši od nivoa tolerancije na rizik koju je institucija prethodno utvrdila u bilo kom trenutku.
Područja koja viši izvršni direktori smatraju područjima koje je njihovim institucijama posebno teško izmeriti obuhvataju vrednovanje kolaterala, komercijalne kredite, poslovne nekretnine, neosigurane kredite, pozajmice sa finansijskom polugom i pozajmice srednjim preduzećima.
“Finansijske institucije susreću se sa više rizika iz više izvora no ikad pre”, izjavio je Zlatko Bazianec, rukovodilac hrvatske kancelarije Dilojta i partner u Odeljenju za poslovno savetovanje. “Pandemija bolesti COVID-19 promenila je okruženje upravljanja rizikom i donela neverovatan skup novih izazova za finansijske institucije – testirana je otpornost na pritisak i izazove svega što je povezano s rizikom.”
Napomenuo je kako 66 odsto ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će smanjenje kvaliteta kredita biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.
“Brzi privredni pad, u kombinaciji sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovanju, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli utemeljeni na podacima pre pandemije bolesti COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije bolesti COVID-19”, istakao je Bazianec.
“Institucijama će trebati snažno upravljanje rizicima, te u isto vreme agilnost i spremnost na redefinisanje svojih tradicionalnih pristupa u korenito izmenjenom poslovnom okruženju.”
Dvanaesto izdanje Dilojtovog dvogodišnjeg istraživanja prikupilo je stajališta glavnih službenika za rizike ili njihovih kolega u 57 finansijskih institucija širom sveta, uključujući banke, voditelje ulaganja i osiguravače u periodu od marta do septembra 2020.
Vrednost sveukupne imovine ispitanih institucija zajedno iznosi 27,2 biliona dolara, dok institucije koje pružaju usluge upravljanja imovinom upravljaju imovinom ukupne vrednosti 16,1 biliona dolara.
Četrdeset pet odsto ispitanika očekuje povećanje godišnje potrošnje svojih institucija na upravljanje rizicima u sledeće dve godine. Međutim, u izveštaju je istaknuto kako će pritisak na prihode verovatno povećati napore za “smanjenje stalnog povećanja rashoda za upravljanje rizicima”.
Zbog toga je 50 odsto ispitanika izjavilo je da će tehnološki alati usmereni na efikasnost biti izuzetno ili vrlo važan prioritet za njihove institucije u sledeće dve godine. No, prema saznanjima ispitivanja iz proteklih godina, institucije još uvek nisu uvele navedene tehnologije. Najčešće se upotrebljava računarstvo u oblaku (46 odsto), a manji broj institucija izjavio je kako se služe robotskom automatizacijom procesa (29 odsto), mašinskim učenjem (27) ili kognitivnom analitikom (13).
“Postoji pet stvari koje finansijske institucije svih vrsta pokušavaju shvatiti kada je reč o upravljanju rizicima: promene u pogledu talenata, rad na daljinu, zaštita podataka, prelazak na digitalno poslovanje, te sigurnost sisitema i programa”, naglasio je Bazianec.
“Rukovodioci upravljanja rizicima trebaju fleksibilnost kako bi brzo odgovorili na nestabilne privredne uslove i promenljive poslovne prakse, dok istovremenno moraju pratiti koje su promene privremeni odgovori na pandemiju, a koje će postati dugoročne. U bližoj prošlosti ne pamtimo tako velike izazove, osobito toliko promenljive i dinamične snage.”
Izvor: Blic.rs
