Kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima – Bankar.rs
ANALIZESVE VESTI

Kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima

Dvogodišnje istraživanje kompanije Deloitte o stanju upravljanja rizicima u globalnom sektoru finansijskih usluga pokazuje da sa smanjenjem ekonomske aktivnosti i porastom nezaposlenosti, kreditni rizik postaje glavni prioritet programa upravljanja rizicima.

Dvadeset odsto ispitanih direktora upravljanja rizicima u finansijskim institucijama izdvojilo je pre svega kreditni rizik kao rizik čiji će značaj za njihovo poslovanje rasti tokom sledeće dve godine, iz 16 različitih kategorija rizika. Reč je o snažnom porastu u odnosu na tri odsto ispitanika iz 2018.godine, navodi se u saopštenju kompanije.

Osim toga, 62 odsto izvršnih direktora koji su učestvovali u Deloitte-ovom istraživanju izjavilo je da će merenje kreditnog rizika biti izuzetno ili veoma važan prioritet za njihove institucije u naredne dve godine.

Upravljanje kreditnim rizikom je način za ublažavanje gubitaka određivanjem koji potencijalni klijenti sa sobom nose preveliki nivo rizika, viši od predefinisanog nivoa tolerancije u bilo kojem trenutku.

Oblasti koje viši rukovodioci smatraju posebno izazovnim za njihove institucije su vrednovanje kolaterala, komercijalni krediti, poslovne nekretnine, neobezbeđeni krediti, kreditiranje već zaduženih klijenata i kreditiranje srednjih preduzeća, navodi se u saopštenju.

„Finansijske institucije suočavaju se sa više rizika iz više izvora nego ikad ranije“, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u Sektoru za upravljanje rizicima. Pandemija COVID-19 promenila je okruženje upravljanja rizicima i donela neverovatne nove izazove za finansijske institucije – dovedena je u pitanje i stavljena na probu otpornost na pritiske svega što je povezano sa rizicima, dodala je predstavnica kompanije.

Napomenula je da 66 odsto ispitanih izvršnih direktora banaka smatra kako će pogoršanje kreditnog kvaliteta biti jedan od tri makrotrenda sa velikim uticajem u sledeće dve godine.

“Brzi ekonomski pad, kombinovan sa naglim promenama u ponašanju potrošača i poslovnih kompanija, može dovesti do toga da sistemi, programi i modeli zasnovani na podacima iz perioda pre pandemije COVID-19 možda više neće tačno odražavati stvarnost nakon pandemije COVID-19”, rekla je Gaćeša.

Institucijama će biti potrebno snažno upravljanje rizicima uz istovremenu agilnost i spremnost da redefinišu svoje tradicionalne pristupe u radikalno izmenjenom poslovnom okruženju, ističe ona.

Tags
Back to top button