Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od na primer 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 30 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 15.000 dinara samo za kamatu.
Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji “imaju iskustva” sa dozvoljenim prekoračenjem po tekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.
Inače, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, popularni “minus”,najskuplji je vid pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek “nadohvat ruke”. Malo ljudi istovremeno razmišlja i koliko ih to “zadovoljstvo” košta, prenosi Mondo.
Prema podacima Narodne banke Srbije za decembar 2020. godine, banke u Srbiji dozvoljeni minus naplaćuju od10 do 37 procenata godišnje. Ipak, najveći broj banaka naplaćuje ovu uslugu između25 i 30 odsto, što je otprilike 2,5 odsto mesečno.
Što se tiče nedozvoljenog, takozvanog “crvenog minusa”, kada prekoračite i odobrenu sumu, kamate se kreću od 10 do čak 46 odsto godišnje, odnosno 3,8 odsto svakog meseca.
U decembru 2020. godine iznos dozvoljenog prekoračenja u svim bankama u Srbiji bio je 44,8 milijardi dinara, a u kašnjenju, kada je reč o dozvoljenom minusu, bilo je 10,2 odsto korisnika. Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da je 5.376.980 korisnika na kraju prošle godine imalo otvoreno nešto više od 7,8 miliona tekućih računa. Od toga je u docnji bilo 257.427 računa.
