Polaganje cevi na danskom delu trase kontroverznog i zamalo dovršenog rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2 nastavljeno je ovih dana.
Kako je najavljeno, trebalo bi biti završeno do kraja aprila, prenose nemački mediji. Tamošnje vlasti i dalje insistiraju na dovršetku izgradnje tog gasovoda, uprkos američkim sankcijama koje pokušavaju da zaustave stvar.
Novi predsednik nemačke vladajuće stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet prošle je nedelje izjavio da Nemačka ne sme da odustane od Severnog toka 2 u znak protesta protiv ponašanja Rusije u slučaju Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara i blogera kog je režim najpre pokušao da ubije u atentatu vojnim otrovom novičokom, a potom ga je strpao u zatvor kad se Navaljni, posle oporavka u Nemačkoj, odvažio vratiti u svoju domovinu, piše hrvatski Večernji list.
Lašet smatra da taj slučaj Navaljnog ne treba povezivati s, kako kaže, privatni privrednim projektom kakav je novi gasovod za gas iz Rusije.
“Mislim da je to dno političke kulture kada se umesto trezvene rasprave o nekom problemu pokušavaju nametnuti klišei’, rekao je Lašet za agenciju Rojters.
No, iako se svi vodeći nemački političari – od kancelarke Angele Merkel i predsednika države Frank-Valtera Štajnmajera do novog šefa CDU-a Lašeta i SPD-ovih političara u Vladi i Bundestagu – trude naglasiti da je Severni tok 2 privatni ekonomski, a ne državni projekat, te da država nema šta da odlučuje o njegovom zaustavljanju zbog (geo)političkih razloga, jedan potez nemačke vlade pokazuje suprotno.
Već se pisalo o tome kako je nemačka vlada letos u tajnosti ponudila tadašnjoj administraciji američkog predsednika Donalda Trampa da će uložiti milijardu evra u LNG terminale za uvoz američkog tečnog plana, a zauzvrat traži da se ne uvode američke sankcije protiv Severnog toka 2.
Sada je objavljen i dokument o tom pokušaju tajnog sporazuma o kupovini mira za ruski gasovod i ta bi objava mogla da pokrene skandal za vladu Merkelove, ali i SPD-ovog ministra finansija Olafa Šolca, koji je pisao ponudu Amerikancima.
Novinar tabloida Bild Džulijan Repke naziva tu ponudu korupcijom jer nemačka vlada, zaobilazeći parlament, nudi milijardu evra poreznih obveznika Trampovoj vladi, od koje takođe traži da zaobiđe proceduru u Kongresu, a sve s ciljem od kog na kraju najveću korist ima Putinov režim.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer ovih je dana, u intervjuu za Rajniše post, branio projekat Severnog toka 2 tvrdnjom da su dobri energetski odnosi jedan od poslednjih mostova koji Putinovu Rusiju spajaju s Evropom. Sugerisao je da ne treba dizati u vazduh te poslednje mostove, a pogotovo da to ne treba da čini Nemačka, i podsetio je na nemačku invaziju na SSSR u Drugom svetskom ratu.
Polaganje cevi gasovoda Severnog toka 2 u danskim teritorijalnim vodama trebalo bi biti dovršeno u aprilu, rekao je investitorima prema ruskim medijima portparol ruskog gasnog diva Gasproma.
“Izgradnja gasovoda u danskim vodama nastavlja se. To je glavni segment koji još nije dovršen a verovatni je rok završetka njegove gradnje april 2021.”, rekao je investitorima u utorak, prema izveštaju agencije Tass, Anton Demčenko. Gasprom je spreman da dovrši projekat, rekao je: “Gradnju ćemo dovršiti i gasovod otvoriti u planiranom roku”.
Ruska kompanija predvodi konzorcijum energetskih firmi koje grade gasovod, a uključuju francuski ENGIE, austrijski OMV, britanski Šel i nemačke Uniper i Vinteršal Deau. Gasovod bi trebalo da udvostruči isporuke ruskog gasa u Evropu preko Baltičkog mora, na 110 milijardi kvadratnih metara, a već je dugo predmet spora između Rusije i SAD-a koji smatra da će pojačati zavisnost Evrope od ruskog gasa i želi povećati prodaju vlastitog gasa.
Gasovodu se protive i neke evropske zemlje, najpre Poljska, a Ukrajina ga kritikuje zato što će preusmeriti pošiljke ruskog gasa na drugu trasu i lišiti je tranzicijskih naknada. Sredinom januara Gasprom je u prospektu za izdanje evro obveznica priznao probleme, naznačivši da bi zbog političkog pritiska mogao biti prisiljen obustaviti ili otkazati projekat.
“U realizaciji naših velikih međunarodnih projekata, poput gasovoda Severni tok 2, suočili smo se i možda ćemo se i dalje susretati s rizicima povezanim s promenama političkih uslova u više regija, vezano za takve projekte”, napisao je Gasprom u prospektu.
“U vanrednim okolnostima, uključujući politički pritisak, takve promene mogu rezultirati obustavom ili napuštanjem projekta”, dodali su. Trenutno je dovršeno 93 posto projekta, a preostaje polaganje cevi na potezu od nekih 120 kilometara, u danskim teritorijalnim vodama.
