Finska je primila više od 5.300 aplikacija za mesec dana od kada je ponudila migrantski program za radnike u tehnološkoj industriji.
Oni će moći da isprobaju život u ovoj nordijskoj zemlji na 90 dana.
Zašto i kako se država na samom severu Evrope sa 5,5 miliona stanovnika, pomalo nerazumljivom kulturom, nepoželjnom klimom i teško savladivim jezikom tako dobro kotira na planu poslovanja i međunarodnom tržištu rada?
Program od 90 dana probnog preseljenja u Finsku uz rad izazvao je veliko ineresovanje naročito među Kanađanima, Britancima i Amerikancima što je Helsinki učvrstilo na mapi lokacija za globalne radnike, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Prema programu, samo 15 radnika će dobiri priliku da testiraju život i rad u Finskoj na tri meseca zajedno sa svojim porodicama. Beneficije koje se nude za izabranih 15 kandidata su doček na aerodromu, pomoć u inicijalnoj orijentaciji, kurs iz finske kulture, uslovi za rad na daljinu, upoznavanje sa lokalnim mrežama trgovina i ostalih usluga – online i offline, sređeni papiri za boravak i druga iskustva u upoznavanju Finske.
Uspešni kandidati će takođe dobiti ponude aranžmana za smeštaj i brigu o deci od škole do obdaništa. Kartu će morati da plate sami, kao i smeštaj, iako i za to dobijaju asistenciju, ali ako njihovo iskustvo bude pozitivno na obostrano zadovoljstvo i Finaca i radnika iz inostranstva – dobiće pomoć u procesu prijavljivanja za stalni boravak u Finskoj.
Ovu kampanju za privlačenje radne snage i novih talenata naročito u tehnološkoj industriji je organizovao Helsinki biznis hab. Na program koji je zatvoren u decembru prošle godine mogli su se prijaviti svi stariji od 18 godina koji trenutno ne žive u Finskoj i ispunjavaju druge uslove mada se prioritet davao državljanima Sjedinjenih Američkih Država. Kako piše u ponudi, program preseljanja počinje tokom februara, ali postoje mogućnosti prilagođavanja u zavisnosti od uslova i trenutne situacije izabranih kandidata.
Pored svih pogodnosti koje su ponuđene ovim programom Amerikanci su, kako piše britanski Gardijan, naročito bili zainteresovani za, ne samo perspektive poslova i uslova rada koji se nude, već i za univerzalno zdravstveno osiguranje, velikodušne dopuste za roditelje, balans između života i rada, te blizinu prirode, ali i način kako se finska vlada nosi sa pandemijom izazvanom koronavirusom.
U Finskoj su brojevi zaraženih koronavirusom relativno mali u odnosu na ostatak Evrope. Kao uzor skandinavskih država najčešće se gleda na Švedsku, međutim u nošenju sa virusom Finska se pokazala mnogo bolje. Još u proleće 2020, kad je broj zaraza širom sveta naglo porastao, finska vlada je brzo reagovala i nametnula dvomesečne restriktivne mere zatvaranja. Putovanje u Helsinki i iz Helsinkija i okolnih područja bilo je zabranjeno. Zatvorene su škole i druge ustanove, a vrlo brzo i restorani.
Finska je pre Norveške, Danske i Švedske uvela mere zatvaranja i tako postigla dobre rezultate u prevenciji širenja virusa.
Poverenje u finsku vladu je visoko – bilo je malo protivljenja merama, za razliku od ostatka Evrope. Istraživanje Parlamenta Evropske unije (EU) iz prve polovine prošle godine utvrdilo je da se 73 posto ispitanika dobro nosi sa restrikcijama.
Finska takođe ima jednu od najnižih stopa umrlih od kovida 19 na svetu – 85 na milion stanovnika.
Tri godine zaredom Finska se vodi kao najsrećnija zemlju na svetu. U izveštaju Ujedinjenih nacija (UN) o stanju sreće na svetu (2020 World Happiness Report) Finska je bila na prvom mestu i 2020.
Izveštaj o stanju sreće uzima u obzir faktore kao što su očekivanja o zdravstvenom stanju u životu, sloboda u pravljenju životnih izbora, bruto domaći proizvod (BDP), velikodušnost, socijalna podrška u krugu prijatelja, percepcije o korupciji, kao i skorije emotivno stanje ispitanika, bilo ono dobro ili loše.
Finsku već niz godina hvale različita međunarodna tela zbog širokog programa socijalnih beneficija, niskog nivoa korupcije, demokratije koja dobro funkcioniše i usađenog osećanja slobode i autonomnosti.
Progresivna poreska struktura i raspodela bogatstva omogućila je procvat univerzalnog zdravstvenog sistema i, “zapanjujuće”, kako je napisao magazin Forbs u analizi UN izveštaja o sreći, više od 80 posto Finaca veruje svojoj policiji, što je daleko više od stanja poverenja u policiju u mnogim drugim državama.
Rodna ravnopravnost je takođe visoko na listi prioriteta Finske u odnosu na smanjenje razlike u platama među polovima, kao i visokokvalitetnom obrazovanju. Finska je zapravo jedina zemlja u razvijenom svetu u kojoj očevi provode više vremena sa školskom decom nego majke, što se smatra dokazom progresivnosti nacije. Za majke koje odluče da ostanu kod kuće, vrlo je često da to čine nekoliko meseci ili čak godina kako bi bile prisutne tokom ključnih formativnih godina razvoja svoje dece.
Takođe, Finska već dugo postiže dobre rezultate i u globalnoj ekonomiji – iznedrila je svetske brendove kao što su Nokija, SMS tehnologiju, Rovio (programer Angry Birds video-igrice), Supercell (tvorci Clash of Clans), ili operativni sistem sa otvorenim kodom Linux.
Startap industrija u Finskoj ima vrednost od šest milijardi evra – ova nordijska zemlja ima najveći broj digitalnih startapa po glavi stanovnika na svetu.
Ali pored svega toga Finska se bori da izgradi svoju radnu snagu u rastućoj digitalnoj industriji.
“Imamo dobar školski sistem i obrazujemo mnogo inženjera i programera, ali tražnja je toliko velika da sve to jednostavno nije dovoljno”, objasnila je za BBC Johana Hure, iz Helsinki biunis haba koji je organizovao migrantski program sa testom od 90 dana života i rada u Finskoj.
“Mi ne verujemo da je sva mudrost koncentrisana u Finskoj, ako imamo različite internacionalne talente, to će pomoći da se naše najbolje ideje prošire globalno”, rekla je Johana Hure.
Za program koji nudi probni život u Finskoj na 90 dana, a koji je za kratko vreme privukao veliki broj zainteresovanih, Jonas Hala iz kompanije Biznis Finland za Gardijan je rekao: “Bila je to sjajna kampanja za predstavljanje Finske. (…) Ono što je dobro je praktičan pristup. Ovde tehnološki sektor zaista napreduje – prema jednoj proceni trebalo bi stvoriti 50.000 novih radnih mesta 2021. Trebaju nam talenti”.
