Najpoznatiju berzu na svetu trese možda i najveća “kriza” ikada, i to ne u finansijskom smislu. Grupa običnih ljudi sa društvene mreže Redit upustila se u borbu protiv čuvenih investitora hedž fondova, tzv. “vukova sa Volstrita”, čime je ovim izuzetno moćnim i bogatim grupama poljuljala poziciju, finansije i imidž.
Donedavno hedž fondovi bili su oličenje neprikosnovenosti, oni kojima niko nije mogao da se približi. O njihovom uspehu na tržištima kapitala najbolje govori to što menadžeri koji upravljaju ovim takoreći udruženjima, godišnje zarađuju milijarde dolare, te je njih najuspešnjih 15 zaradilo 12 milijardi dolara samo u 2019., što je suma koja prevazilazi ekonomije zemalja poput Nikaragve, Bahama ili Namibije.
A šta su zapravo hedž fondovi i kako rade?
Ovi fondovi nastali su 1949. godine, kada je Alfred Džons prvi pokrenuo fond koji je pomoću zauzimanja tzv. dugih i kratkih pozicija na tržištu omogućavao postizanje ciljne izloženosti tržišnom riziku. Takva vrsta ulaganja privukla je bogate individualne investitore, koji su tražili alternativni način tradicionalnim oblicima ulaganja.
Hedž fondovi imaju status “divljih” fondova jer, po pravilu, nisu registrovani i ne podležu zakonskim propisima koji regulišu rad registrovanih investicionih fondova.
Kontradiktorno zvuči činjenica da hedž fondovi ne moraju biti registrovani.
Objašnjenje leži u činjenici da ne postoji mehanizam koji bi mogao zabraniti određenoj grupi individualnih investitora da udruže novac, znanje i vreme, kako bi sa zajedničkog računa investirali novac. Poslovanje hedž fondova moguće je samo u slučaju da izbegavaju zakone koji ograničavaju politike investiranja investicionim fondovima.
Hedž fondovi u SAD organizovani su tako da nemaju potrebu da poštuju restriktivne zahteve – “Security and Exchange Commission” (SEC) koja nadzire tržište kapitala. Reč je o četiri zakona koji regulišu poslovanje investicionih fondova.
Osnovna prednost hedž u odnosu na klasične investicione fondove jeste ta što hedž fondovi mogu investirati na način koji nije dozvoljen klasičnim investicionim fondovima. Hedž fondovi imaju mogućnost ulaganja u sve vrste finansijskih instrumenata, bilo da je reč o berzanskom ili vanberzanskom tržištu. Minimalan ulog za ulazak u ovo elitno “društvo” kreće se od od 250 hiljada do čak 25 miliona dolara.
Većina ovakvih fondova je uz to i zatvorena za nove klijente. Stoga je ova vrsta investiranja namenjena velikim korporacijama i bogatim individualcima.
Ovi fondovi su netransparentni, jer nemaju obavezu objavljivanja informacija o tome gde i na koji način plasiraju sredstva članova fonda. Organizovani su kao neka vrsta partnerstva, gde je glavni menadžer u isto vreme i glavni savetnik, odnosno investitor.
Članovi fonda – klijenti nastupaju u ulozi finansijera fonda. Najveći broj hedž fondova je registrovan ofšor jer na taj način mogu izbeći plaćanje poreskih obaveza.
Agencija Blumberg je u prošloj godini uspela da, koristeći podneske Komisije za hartije od vrednosti, veb lokacije kompanija i izveštavanje o imovini, napravi rang listu prihoda menadžera hedž fonda, koja pokazuje da je prvih 15 pojedinaca 2019.godine zaradilo oko 12,4 milijarde dolara.
Generalno, Blumbergova analiza uključuje samo najveća i najmaterijalnija sredstva u okviru investicionih firmi. Neki menadžeri hedž fonda drže značajnu imovinu izvan tradicionalnih aktivnosti hedž fonda, uključujući rizični kapital ili strategije sa niskim naknadama, koje takođe nisu obuhvaćene analizom. Takđe, na sve fondove, kriza izazvana pandemijom virusa korona imala je velike posledice prošle godine.
Različite liste saglasne su da je najbogatiji menadžer hedže fondova Džim Simons, bivši profesor matematike i osnivač kvantitativne trgovinske kompanije Renaissance Technologies.
Simons (82) se penzionisao pre deceniju, ali je i dalje kopredsednik Renaissance-a, zajedno sa svojim sinom Natanielom. Njegovo bogatstvo poraslo je za oko 1,5 milijardi dolara od prošle godine na 23,5 milijardi dolara. Renaissance Technologies sada upravlja sa oko 80 milijardi dolara.
Sledeći na listama najbogatijim hedž menadžera je Rej Dalio, čija se firma “Bridgewater Associates” suočila sa teškim posledicama usled uticaja korona – krize, ali čije se boagstvo bez obzira na to procenjuje na 18,7 milijardi dolara. Dok ga sledi Ken Grifin sa bogatstvom od 12,7 milijardi dolara.
Grifin vodi firmu hedž fonda koju je osnovao 1990. godine i koja sada upravlja imovinom od oko 34 milijarde dolara.
Izvor: Blic
