Ljubica Pantelić sa Beogradske bankarske akademije je, govoreći o padu Euribora, kazala da je u ovom trenutku teško govoriti o kretanju kamatnih stopa, pošto Euribor i sve kamatne stope na tržištu imaju trend pada u dužem nizu godina, izazvan ekonomskim faktorima, a da su u prethodnoj godini tome dodati i neekonomski faktori.
“Nivo na kojem se sada nalazi Euribor je istorijski minimum, odnosno, za te neke stope je čak maksimalnih -0,5 posto, dok je u prethodnih deset godina bio i pet posto, ako pričamo o oktobru 2008. godine”, kazala je Pantelić.
Dodala je da je u dužem vremenskom intervalu primijećen pad kamatne stope i da je naročito primećen u periodu pandemije, kada su pad izazvali neekonomski faktori.
“Banke nisu u mogućnosti da svakodnevno menjaju kamatne stope”
Napomenula je da banke nisu u mogućnosti da svakodnevno menjaju kamatnu stopu i da se Euribor za sve svoje ročnosti objavljuje svakog dana i da se kamatna stopa prilagođava na način koji je dogovoren ugovorom.
“Najčešće je to prilagođavanje polugodišnje ili kvartalno. Iako nama idu u prilog niske vrednosti Euribora, on će se zaista promeniti, verovatno, 31. decembra, kada je bio obračunski period, pa naredni put će se promeniti na kraju marta, na kraju juna, kvartalno ili polugodišnje, zavisi od svakog pojedinačnog modela”, rekla je Pantelić.
Kako je navela, nivo Euribora je istorijski nizak i pre nekoliko meseci se govorilo da ga nije moguće dostići.
”Sada smo vidjeli da je sve moguće. Ova pandemija sa kojom smo se suočili prethodne godine spada u one pojave koje je nemoguće predvideti, a takve situacije nikad ne donose dobre promene, naročito na tržištima koja ne vole neizvesnosti, ne vole drastične promene gde nije ni u dogledno vreme jasno kako će se dalje odvijati stvari”, istakla je Pantelićeva.
“Ne vjerujem da će Euribor rasti u naredne dvije godine”
Pantelić smatra da postoji mogućnost da se kamatna stopa blago oporavi ili da ostane na trenutnom nivou i, kako je navela, ne veruje da će Euribor rasti u naredne dve godine, imajući u vidu monetarnu politiku Evropske centralne banke i vreme koje je potrebno da se saniraju posledice nakon šokova na tržištu. Pantelić je navela da je ovaj trenutak, teorijski gledano, sa aspekta cene kredita, povoljan za uzimanje kredita.
“Sa druge strane, ovi faktori o kojima smo govorili nisu ekonomske prirode, ne pogađaju samo tražnju, već i ponudu, pa stoga, postoji i rizik da se smanji ponuda u kreditima”, rekla je Pantelić.
Izvor: Kamatica.com
