Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će u aprilu početi prijavljivanje građana za novi paket finansijske pomoći.
Kako je Mali potvrdio danas za RTS, finansijska pomoć biće isplaćena u dve rate.
„Deo ekonomskog paketa koji je planiran za pomoć gradjanima (60 evra) biće isplaćen u dve rate. Prvih 30 evra u maju, a drugih u novembru. Svi punoletni građani koji žele da se prijave to mogu učiniti u aprilu“, kazao je Mali i dodao da će penzioneri dobiti ukupnu pomoć od po 110 evra.
Mali je kazao da će tehnika prijavljivanja biti ista kao i prošle godine, kada su se prijavljivalo za pomoć od po 100 evra.
„Ko se bude prijavio za prvi deo pomoći, automatski će dobiti i drugi deo, neće biti potrebna dodatna prijava“, napomenuo je on.
Mali je rekao da je deo novog ekonomskog paketa pomoći, koji se pripreme zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, usmeren i ka privredi.
„Tri puta po 50 odsto minimalne zarade biće odvojeno za sva mikro, mala i srednja preduzećai preduzetnika. Jedina nedoumica nam je da li da u ovu pomoć uključimo i velika preduzeća. O tome još razgovaramo“, podsetio je on i precizirao da se razmatra koliko su bili ugroženi, koliki im je pad poslovih performansi i koliko zaposlenih imaju.
Dodao je da će 50 procenata minimalne zarade biti dodeljene za mart, april i maj, a isplata će početi u aprilu.
Mali je najavio i sektorsku pomoć za one koji su po istraživanjima najugroženiji, a to su autoprevoznici zbog ograničenja putovanja usled epidemije, pa će u periodu od šest meseci njima biti isplaćeno 600 evra po autobusu.
Prema njegovim rečima, „postojeća garantna šema, za likvidnost obrtna sredstva preduzeća, biće proširena za još 60 milijardi dinara, jer se ta šema, od dve milijarde evra prošle godine, pokazala izuzetno uspešnom“.
„Preduzeća su već povukla oko 1,6 milardi evra stava na osnovu te garantne šeme, a njeno važenje je bilo produženo, da bi sada dodali još oko 500 miliona evra“, rekao je ministar finansija.
Istakao je da se sa bankama razgovara da država poveća nivo garancija prema bankama, kako bi one bile spremne da daju kredite i onima koji su lošem položaju, odsno kako bi se pomoglo najugrožnijima.
„Ukupna vrednost ovog programa je 235 milijardi dinara. Ukoliko budimo uključili i velika preduzeća, stićićemo do cifre od 250 milijardi dinara“, rekao je Mali.
Podsetio je da je državna pomoć prošle godine iznosila šest milijardi evra, odnosno 705 milijardi dinara, ističući da „Srbija neće prekidati pomoć, sve dok traje kriza“.
Naveo je da je za januar planirano oko 101 milijardu dinara poreskih i neporeskih prihoda u državni budžet, ali da će taj iznos biti 110 milijardi dinara.
Kazao je i da u Srbiji nije bilo masovnog otpuštanja i zavaranja fabrika prošle godine, kao u drugim zemljama, a stopa pada BDP-a je bila najniža u Evropi.
„Naplata PDV-a, koja je direktan pokazatelj privredne aktivnosti, u 2020. i to bruto PDV-a u odnosu na 2019. je za pet odsto bila veći, dok je naplata neto PDV-a bila za 30,4 odsto veća“, rekao je Mali, dodavši da to pokazuje da je domaća privreda „živa“ i pored svih problema koji su je zadesili prošle godine.
Mali je kazao i da je industrijska proizvodnja u decembru 2020. za 4,1 odsto bila veća, nego u isto vreme 2019. godine, uprkos korona krizi, naglasivši da i to opravdava ekonomsku pomoć države.
„Apsolutno držimo makroekonomsku stabilnost države pod kontrolom. Javni dug u odnosu na BDP je pod kontrolom i nećemo preći tih 60 odsto“, kazao je ministar finansija.
Mali je zaključio da se sakuplja dovoljno rezervi u budžetu da se izađe sa novim ekonomskim programom pomoći.
