Šta će biti sa 2.800 radnika i 2 miliona računa u Komercijalnoj?

Klijenti Komercijalne banke, koja je dobila novog vlasnika, ne treba preko noći da očekuju ništa neuobičajeno, ali u narednih 18 meseci vidimo velike dobre promene, rekao je za “Blic Biznis” Blaž Brodnjak, predsednik grupacije NLB d.d., koja je na čelu najveće bankarske grupe sa sedištem u ovom regionu i koja je nedavno preuzela Komercijalnu banku.

Na pitanje šta klijenti mogu da očekuju, on je za “Blic Biznis” rekao preko noći ništa novo, nikakve rizike, te da im se se ništa u ugovorima neće promeniti.

“Dakle, ne treba da se boje da ćemo mi sada doneti nešto što će ih oterati iz banke. Naprotiv, radićemo na paketu dobrodošlice. Za naše klijente, NLB Grupa recimo nudi uslugu podizanja novca na bankomatima u svim zemljama gde smo prisutni bez naknada, to konkretno znači, da klijenti iz Srbije mogu besplatno da podižu novac na bankomatima NLB u Ljubljani, Banja Luci, Podgorici, Skoplju…Osim toga omogućavamo i međunarodna plaćanja između naših banaka za pravna lica po fiksnoj tarifi od pet evra. To ćemo nastojati što brže omogućiti i klijentima Komercijalne banke. Takođe, želimo da većinu standardnih usluga građani završavaju preko telefona i da ne idu u poslovnice. Već danas u Sloveniji sve dokumente sa bankom možete potpisati preko mobilnog telefona, pa tako dobiti ili produžiti kreditnu karticu, podići keš kredit, sve preko mobilnog telefona i bez fizičke posete poslovnici, odnosno razgovora sa bilo kim. Ići ćemo tim putem, putem digitalizacije i to sve očekujemo u narednim godinama u budućoj NLB Komercijalnoj banci u Srbiji”, naveo je on.

Istakao je i da će usluge biti u najvećoj mogućoj meri digitalizovane i na taj način jeftinije, prisutupačnije i kvalitetnije.

“Omogućićemo građanima da ne dolaze u poslovnicu ako žele neke standardne usluge kao što su plaćanje računa, naručivanje nove bankarske kartice …, koje bih mogli uraditi online, ali smo sigurno tu da razgovaramo sa njima i da dođu po kvalitetan savet i rešenje u slučaju složenijih i ključnih životnih pitanja poput stambenog kredita, dugoročne štednje, osiguranja itd. Tu želimo lično popričati sa njima”, naveo je Brodnjak za “Blic Biznis”.

Govoreći o zaposlenima rekao je da je generalno, digitalizacija u bankarstvu globalan trend.

“Mi smo u NLB banci pre deset godina imali 4.200 zaposlenih, a u narednih nekoliko godina ćemo pretežno sa blagim odlascima imati 2.100, znači smanjićemo za polovinu. Ali to je posledica unapređenja tehnologija i očekivanja klijenata koji sve manje posećuju poslovnice, stoga je i ovih poslova manje, a potreba za osobljem sa IT veštinama i kompetencijama sa druge strane se znatno povećava. U NLB ulažemo velike napore u privlačenje visokokvalifikovanih zaposlenih, kojim pored stimulativnog radnog okruženja nudimo niz pogodnosti, na primer mogućnost obrazovanja u jednom od najstarijih obrazovnih centara u regionu”, naveo je.

Kako je rekao, i za Komercijalnu banku je u pripremi plan racionalizacije organizovanosti i broja zaposlenih, u okviru kojeg će NLB Grupa, kao odgovoran poslodavac, izuzetno veliku pažnju posvetiti odgovarajućem odnosu prema zaposlenima.

“Tačne brojke koliko će nas biti u banci za 5 godina sada ne mogu dati jer radimo još analize, ali sve će biti pošteno i transparentno. Ali takođe bih želeo da naglasim, da se sa druge strane otvaraju velike mogućnosti i tu je Srbija u prednosti jer je brzo razumela šta donose nova vremena. Tu će Komercijalna banka biti novi centar za kvalitetna radna mesta, talenti koji imaju motivaciju vredno raditi, imaće mogućnost da razvijaju karijeru ne samo u Srbiji već i susednim državama, jer u Beogradu postavljamo grupni centar kompetencija za razvoj zajedničkih IT platformi za sve naše banke van Slovenije, čime na neki način Beograd postaje drugo sedište NLB Grupacije”, dodao je.

Zaključio je da bi želeli da dođe do integracije banaka u roku od 18 meseci, i to je period kada će biti puno toga poznato.

Brodnjak je napomenuo da su sada u Srbiji treći sa 12 odsto tržišta.

“Broj banaka u Srbiji već neko vreme opada i očekujemo da će se ovaj trend nastaviti, a verujem, ukoliko se ne udruže neke velike banke, da možemo biti vodeći i to u roku od 5 godina. Mi smo u Sloveniji broj 1 u upravljanju imovinom, razvili smo i životno osiguranje i to želimo da radimo i sa Komercijalnom – da budemo ponuđač univerzalnih finansijskih usluga. Opredelili smo se i da radimo na održiv način što znači da nećemo finansirati termoelektrane koje su bazirane na ugljenu ali ćemo podržati vetar, solarne mogućnosti, hidroelektrane i izgradnju produktivne infrastrukture”, naveo je za “Blic Biznis”.