Ko ne plati državi porez može i u zatvor – Pored visokih novčanih kazni zakon predviđa i krivične
Vest o povećanju poreza na imovinu, u pojedinim lokalnim samoupravama u Srbiji, mnoge građane je zatekla te su se zapitali da li će imati dovoljno novca da na vreme izvrše svoje obaveze. Rokovi su različiti, kao i visina obaveza, ali treba istaći da su za kašnjenje ili izbegavanje plaćanja, propisane i kazne, kao i prekršajne i krivične prijave.
Rešenja za porez na imovinu najčešće stižu na adrese vlasnika sa nekoliko meseci zakašnjenja, odnosno obveznici ih za tekuću godinu dobiju tek u martu, aprilu ili maju. Ipak, kako za sve važe isti rokovi, svoju obavezu bi trebalo da izmire prema vrednostima iz prošlogodišnjeg rešenja, a kada im stigne novo moći će da uporede i vide da li je potrebno da doplate određenu sumu ili su možda već preplatili potreban iznos, pa će neku narednu ratu moći da umanje.
Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto godišnje.
Opštine koje nisu podigle porez su u manjini jer je porez na imovinu značajna stavka za punjenje lokalnih budžeta pa se one teško odriču ovih prihoda, tim pre što obveznici ovih nameta revnosno izmiruju svoje obaveze.
Još jedan od poreza za koji takođe postoje i kazne zbog neplaćanja jeste godišnji porez na dohodak. Obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana su sva fizička lica koja su tokom 2019. godine zaradila više od 2,7 miliona dinara ili oko 22.881 evra. Obveznici su i nerezidenti – za dohodak ostvaren u Republici Srbiji. To znači da su oni mesečno zarađivali oko 1.906 evra.
Zakon predviđa kazne po nekoliko osnova, bilo da se ne prijavi porez, da se prijavi u lažnom iznosu ili da se napravi grešku u prijavi.
Praktično, kako se navodi, fizičko lice koje nije preduzetnik, kazniće se novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara u slučaju da Poreskoj upravi ne podnese prijavu ili je ne podnese u zakonskom roku. Ovoliku kaznu mogu da očekuju i oni koji podnesu poresku prijavu, ali je ne potpišu ili u prijavu unesu netačne podatke.
Takođe, ko potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza ili daje lažne podatke o zaradi, pored novčane kazne može da očekuje i kaznu zatvora u periodu do tri godine. Uslov je da iznos poreza koji mora da plati prelazi 150.000 dinara. Kazna je još veća ukoliko izbegne plaćanje poreza iznad 1,5 miliona dinara. U tom slučaju predviđa se zatvorska kazna od jedne do pet godina i novčana kaznu u pomenutom rasponu. I konačno, za lica koja izbegnu plaćanje poreza većeg od 7,5 miliona dinara predviđena je zatvorska kazna od jedne do osam godina.
Prema procenama, u Srbiji se izdaje više od pola miliona nekretnina, svakodnevno, a tek oko jedan odsto od ove brojke plaća porez na prihod od izdavanja.
Prema Zakonu o porezu građana, nakon zaključenja ugovora o zakupu, lice koje iznajmljuje određenu nekretninu je dužno da Poreskoj upravi prijavi početak ostvarivanja prihoda od izdavanja nepokretnosti. Porez na prihod od zakupa stana iznosi 20 odsto od godišnje visine zakupnine. Ovaj porez se plaća kvartalno, prema poreskom rešenju.
Stanodavci za neplaćanje poreza mogu da plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara, zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazne za podstanare kreću se od 20.000 do 50.000 dinara.
Pored kazne za poreski prekršaj, stanodavac mora da plati i ceo iznos utajenog poreza.
Zakonom koji uređuje legalno posedovanje oružja država je značajno smanjila porez za građane koji imaju više komada pištolja ili drugih vrsta cevi.
Oni se sada za jedno oružje, za koje imaju dozvolu, oporezuju sa 18.280 dinara, dok ih svaki sledeći komad registrovanog oružja koštati po 3.670 dinara godišnje.
Praktično, vlasnik tri pištolja koji ima dozvolu za nošenje oružja plaća 25.000 dinara godišnje. To znači da će za jedan komad oružja (koji jedino i mogu nositi) plaćati porez na nošenje, a za ostala oružja porez za držanje.
