Da li treba povećati limit za ček?
Prošlo je 13 godina od poslednje promene limita na čeku.
Tako je maksimalan iznos na ovoj hartiji od vrednosti od koje kupci i dalje ne odustaju – 5.000 dinara. Jednako sada, kada se za ovu sumu u marketu mogu pazariti tek dve-tri kese namirnica, kao i pre više od decenije, kada su se čekom mogla napuniti kolica.
Dok potrošači smatraju da postoji potreba za povećanjem limita, bankari tvrde da su ponudili paletu raznovrsnih proizvoda i ostavljaju čekove da “miruju”. Velikom broju žitelja Srbije sa najnižim primanjima, kupovina na čekove sa odlaganjem od nekoliko meseci do godinu dana, ipak je najčešće jedini način za planiranje skromnog kućnog budžeta. Trenutno 20 banaka u Srbiji i dalje izdaje čekove. Od svih banaka koje imaju dozvolu NBS za poslovanje na tržištu Srbiji, samo šest ih ne izdaje. Statistika pokazuje da je za poslednjih pet godina opala upotreba čekova za 13 odsto.
Sudeći po raspoloženju u bankarskim ustanovama, namera je da se čekovi pošalju u prošlost, a što više poveća plaćanje karticama, dok sa druge strane kupci ne odustaju od ovakvog načina plaćanja. Jedino im, vele, smeta što gornja granica nije viša.
Kako kažu, sudeći po kursu evra, kao i odnosu plate i visine gornje sume na čeku, trebalo bi da je vrednost ovog sredstva za plaćanje barem dvostruko veća.
Limiti od minimum 200, a maksimum 5.000 dinara važe od 1. januara 2008. godine. Tada je, međutim, srednji kurs evra bio oko 82 dinara, a prosečna plata oko 30.000 dinara. Iako se od tada odnos kurs i plata mnogo promenio, iz UBS potvrđuju da među bankama nema inicijative za promenu limita.
“Tome je svakako doprinela i činjenica da su banke u periodu od 2008. godine pa do danas, klijentima ponudile veliki broj novih bankarskih proizvoda. Pre svega u delu kartičarstva i elektronskog bankarstva, koji su u dobroj meri zamenili plaćanje i upotrebu čekova – platne kartice kojima se omogućava plaćanje na rate sa kamatom ili bez”, kažu u UBS.
Prema njihovim podacima, tokom prošle godine prosečno je svakog meseca realizovano oko 500.000 čekova, ili ukupno nešto više od šest miliona. Ove brojke se odnose na period od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine. U pitanju su podaci iz Platnog sistema kliringa čekova koji se obavlja pri Udruženju banaka Srbije. Manji broj čekova realizovan je u samim bankama.
Kao odloženo plaćanje na rate bez kamate, čekovi su u Srbiji i dalje popularni. Banke ih izdaju klijentima sa redovnim primanjima, urednim platišama i bez zaostalih dugovanja. Većina banaka klijentima naplaćuje izdavanje čekova od 10 do 35 dinara po izdatom “papiru”.
Prosečan iznos realizovanog čeka od oktobra 2019. do oktobra 2020. godine iznosio je 4.694,40 dinara, kažu u UBS. Ukupan iznos realizovanih čekova je oko 29 milijardi dinara, a ukupan broj realizovanih čekova je u blagom opadanju u periodu između 2015. i 2020. godine.
Izvor: Novosti
