Tvrdnje Energetske zajednice, iz izveštaja od pre dva, da krajnji kupci gasa u Srbiji skuplje plaćaju ovaj energent od ostalih zbog toga što imaju samo jednog dobavljača, ruski „Gasprom”, nisu tačne, tvrdi za „Politiku” generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović.
Kako se navodi u izveštaju Energetske zajednice, za krajnjeg kupca u Srbiji cene su ostale iste, dok su u zemljama čija tržišta imaju više snabdevača i konkurenciju, znatno niže.
Razlika jasno pokazuje cenu monopola za trenutnog korisnika gasa i odbijanje poštovanja pravnog okvira ugovora o Energetskoj zajednici, navodi se u ovom izveštaju. Zavisnost od dugoročnih ugovora sa samo jednim snabdevačem (Srbija) i ograničen pristup trgovaca gasa prenosnim mrežama dodatno utiču na problem smanjenja cene kubika gasa u Srbiji.
Pod tim uslovima potrošači ne mogu da iskoriste povlastice konkurencije, tvrde u Energetskoj zajednici.
Prvi čovek „Srbijagasa” objašnjava da Srbija ima značajnu nižu cenu. Cena gasa na bugarsko-srpskoj granici je trenutno 155 dolara za hiljadu kubika, što je niže od cene gasa koju dobijamo na mađarskoj granici preko Ukrajine, koji staje 160 dolara po hiljadu kubika, uz dodatne doplate za tranzit, kaže on.
Nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. godine biće od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi, kaže Bajaotvić i navodi da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara.
“Tačno je da imamo dugoročan ugovor s „Gaspromom”, ali su cene gasa za našu zemlju u proseku niže do godišnjih cena na berzama, što je takođe poznato i proverljivo”, izričit je Bajatović.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da posao Energetske zajednice nije da se meša u odnose „Gasproma” i Srbije i da određuje cene gasa našoj zemlji, već da se bavi interkonekcijama u Evropi i na zapadnom Balkanu.
“Istina je da je Srbija baš zbog dugoročnih ugovora s „Gaspromom uvek imala jeftiniji gas u odnosu na ostatak Evrope. Jasno je da ovo samo još jedan pokušaj antiruskog lobija u našoj zemlji da se „Gasprom” ukloni s srpskog tržišta što je nemoguće. Ne zato što je Srbija emotivno vezana za ovog gasnog giganta, već zbog činjenice da narednih 15 do 20 godina Evropu i ovaj deo Balkana jedino može redovno da snabdeva gasom Rusija, to jest „Gasprom””, kaže Vuletić.
Na pitanje koji će gas stizati gasovodom Niš–Dimitrovgrad za čiju izgradnju je deo para dala Evropska unija, on odgovara – takođe ruski gas.
“Tečnog prirodnog gasa o kome priča Amerika nema dovoljno, a i ako bi ga bilo on je preskup za srpske uslove. Osim toga, nema tehničkih mogućnosti da stigne do Srbije. Azerbejdžanskog gasa takođe ima u ograničenim količinama koje su unapred kupljene. U situaciji kada je Srbija posle pola veka uspela da dobije paralelni gasovod „Turski tok” ni zbog nas, niti zbog onih kojima ćemo ovom rutom isporučivati energent budućnosti, ne smemo biti neozbiljni i dopustiti probleme u snabdevanju. A to se neće dogoditi samo zahvaljujući ruskom gasu, svidelo se to Energetskoj zajednici ili ne”, zaključuje Vuletić.
