Podatak da se u Srbiji 86 odsto stanova kupi na keš nameće pitanje odakle se taj novac dotira, ukoliko znamo da građani, ako i kupuju stan, kupuju uglavnom uz pomoć kredita.
Odgovor je jednostavan zapravo – ne kupuju građani, već mahom investitori. Taj procenat koji je nemerljivo manji od 14 odsto, a koji se odnosi na stambene kredite, uglavnom pune radno aktivni deo populacije, odnosno kreditno sposobni pojedinci, i porodični ljudi koji kupuju nekretinu za život ili oblik štednje.
U poslednjem kvartalu prošle godine zabeleženo je da su nepokretnosti u 86 odsto prometa plaćane gotovinom, a u preostalih 14 iz kreditnih sredstava, pokazali su podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Od kreditnih sredstava najviše se finansirala kupovina posebnih delova objekata i to u 29% prometa posebnih delova objekata. Pod tim se podrazumevaju stanovi, poslovni, industrijski ili garažni prostori i slično.
Posmatrano po kvartalima u periodu od početka 2019. do kraja 2020. godine, plaćanje iz kreditnih sredstava je u blagom porastu kod kupoprodaja posebnih delova objekata.
U četvrtom kvartalu 2020. godine stanovi su plaćani gotovinom u 67% prometa, a iz kreditnih sredstava u 33%.
– Investitorima je zapravo najbrži način da se oslobode keša upravo dalja gradnja i stambeno poslovni prostor. To je nažalost, i jedan od najčešćih oblika štednje kod nas – nekretnina. Naravno, uvek postoji deo investitora koji na taj način i “peru” određenu svotu” – kaže za Telegraf Biznis jedan bankar koji radi sa investitorima.
On navodi da baš takav način štednje, može da znači da su građani odlučili da ne drže više pare u banci jer su kamate na štednju male, pa se novac čuva u slamarici i po potrebi uzima. Takođe, može da znači i da su bankarski krediti skupi pa se građanima više isplati da stan kupe za keš.
I to nije nešto novo. Već neko vreme, oko 70% svih nekretnina se kupi za keš i to su zvanični podaci Republičkog geodetskog zavoda.
U prošloj godini je za 2% porastao broj uzimanja kredita (za prvih 9 meseci prošle godine), ali je i dalje to oko 32%.
– Pojedini ljudi kupuju nelegalizovane nekretnine za koje ne mogu da dobiji stambeni kredit. Oni nekad uzimaju keš kredit kako bi isplatili nekretninu u celosti (ako je jeftinija) ili da isplate deo. Procenat onih koji uzimaju keš kredit za kupovinu nekretnina se ne računa u procenat onih koji kupuju nekretninu putem stambenog kredita. Praktično se ni ne vodi evidencija onih koji uzimaju keš kredit za potrebe kupovine nekretnine – objašnjava za naš portal Jasmina Dražić sa portala 4zida.rs.
Veliki procenat ljudi prodaje svoju nekretninu i kupuje drugu, praktično menjaju nekretninu gde žive. Svi oni zbog toga obično kupuju za keš, dodaje ona.
– Ima i nekog broja ljudi koji žive u inostranstvu, pa kupuju nekretninu ovde za svoju decu ili za investiciju. Oni se ne računaju kao “stranci” jer imaju naše papire – ukazuje naša sagovornica.
Inače, 99% nekretnina kupuju “domaći”, a 1% samo stranci (pod stranci se ovde ne računaju naši ljudi koji žive u inostranstvu).
Logično, pitanje može da da bude i ima li posla ovde za poreznike. Kako kaže naš sagovornik, ne mora da znači da potiče iz nekog pranja novca, apriori.
– Može biti da je poreklo tog novca nasledstvo, prodaja neke sopstvene nekretnine (stana ili zemljišta). Govorim o privatnim licima – navodi on.
Inače, Zakon o sprečavanju pranja novca predviđa da se gotov novac u ovim transakcijama može koristiti do visine od 10.000 evra, a preko tog iznosa je obavezno plaćanje nepokretnosti putem bankarske transakcije.
Ukoliko kupac nepokretnosti želi da uloži gotov novac u banku, mora da prođe postupak dokazivanja porekla tog novca bankarskim službenicima.
Postoji još jedan, a to je da prema Zakonu o sprečavanju pranja novca član 68 kaže “da će novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara biti kažnjen advokat i javni beležnik ukoliko ne obavesti upravu o slučajevima kada u vezi s transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca”.
Izvor:Alo.rs
