Mali: Srbija među prvima uredila trgovinu bitkoinima

Srbija je među prvima uredila trgovinu bitkoinima, ističe ministar finansija Siniša Mali. On kaže da je Zakon o digitalnoj imovini usvojen kako bi Srbija išla u korak sa inovacijama i promenama u digitalnom svetu.

“Želeli smo da budemo deo rastućeg segmenta digitalne ekonomije”, naveo je ministar finansija u autorskom tekstu za Kurir.

Na taj način, kaže, pre svega mladima daje se mogućnost da koriste nove izvore finansiranja, a koji su sada zakonski regulisani.

“I zadržavamo ih u Srbiji, gde mogu da ostvaruju svoje poslovne, inovativne ideje jer Srbija nimalo ne zaostaje za svetom u razvoju IT tehnologije i korišćenju prednosti digitalnog sveta”.

Kaže da Zakon o digitalnoj imovini predviđa postojanje organizacija koje se bave trgovinom bitkoina i kod kojih će moći potpuno legalno da se razmeni bitkoin za dinare, baš kao što se u menjačnici menja novac.

“Jednostavno rečeno, imate bitkoine i želite da ih prodate. Neko to prihvata, neko ne”, kazao je on.

Inače, Mali navodi da je Srbija među prvim zemljama u svetu koje su regulisale navedenu oblast, usvajanjem adekvatnih zakonskih rešenja. Na taj način se uvodi pravna sigurnost u ovu oblast.

Regulisano je pitanje korisnika digitalne imovine, kao i pitanje trgovine kriptovalutama.

“Bitkoin – najpopularnija i najpoznatija kriptovaluta, za mnoge predstavlja samo reč koju prethodnih dana i meseci veoma često možemo čuti, a koja se, sa druge strane, znatno rede razume. Imajući u vidu činjenicu da je Srbija krajem 2020. usvojila Zakon o digitalnoj imovini kojim je ovaj tip imovine regulisan, potrebno je da se radi na širenju svesti o ovom vidu imovine, a prirodno je da krenemo od njenog najpoznatijeg predstavnika, bitkoina”, navodi Mali.

Kako kaže, na samom početku, potrebno je razdvojiti tehnologiju na kojoj bitkoin počiva – blokčejn i prirodu upotrebe te tehnologije u vidu digitalne valute.

Blokchain, složenica engleskih reči za blok i lanac, predstavlja bazu podataka koja se ne nalazi na jednom centralizovanom mestu, već postoji kao grupa manjih baza podataka.

Oni predstavljaju blokove koji su međusobno lančano povezani digitalnom tehnologijom, tako da je svaka izmena u bazi sačuvana u više pojedinačnih baza.

Drugim rečima, baza podataka je decentralizovana.

U slučaju bitkoina, ta decentralizovana baza podataka sadrži informacije o svim transakcijama to jest razmenama bitkoina kao merne jedinice ove virtuelne valute.

“U smislu našeg zakona, virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski”, objašnjava ministar.

Kada je reč o vrednosti bitkoina, navodi ministar, nju u potpunosti odreduje tržište, to jest ljudi i firme koje ga koriste kao sredstvo razmene.

Ističe da je posebno interesantan vrtoglav rast vrednosti cene bitkoina koja je u jednom trenutku prešla 40.000 amerićkih dolara, što je dovelo do rekordnih interesovanja za ovu, kao i druge digitalne valute.

Nedostatak centralnog sistema znači da je vrednost bitkoina veoma nestabilna i sklona naglom rastu i padu, u skladu sa percepcijom javnosti i korisnika, bez mehanizama njene kontrole, navodi on.

Dodaje da jedan bitkoin zapravo predstavlja fajl sa podacima koji su sačuvani u digitalnom novčaniku vlasnika koji se nalazi na njegovom kompjuteru ili pametnom telefonu.

Kako je ova baza javna, u teoriji je moguće pronaći svaku transakciju koja se ikada dogodila, što znatno povećava transparentnost sistema, smanjuje mogućnost da neko koristi ili stvori bitkoin koji nema.