Prošle godine saznali smo da je odlazeći predsednik SAD-a Donald Tramp platio porez u iznosu od 750 dolara ili manje u poslednjih nekoliko godina i da on i njegove kompanije imaju nepodmireni dug koji možda premašuje i milijardu dolara.
Ovo je u potpunoj suprotnosti s novoizabranim predsednikom, koji je nekada nazivan “najsiromašnijim čovekom u Kongresu”, Džoom Bajdenom.
Istina je da je i Bajden bogat, ali je njegovu neto vrednost i način na koji je do nje došao daleko lakše pratiti, pogotovo jer je poreske prijave objavljivao svake godine više od deset godina, prenosi Biznisinfo.
S porodičnom prošlošću koja ne oskudeva ni u bogatstvu ni u nevoljama, Bajden je proveo mnogo godina kao “Džo srednje klase” pre nego što je stekao trenutnu neto vrednost, piše politička redakcija magazina Marie Claire.
Sve u svemu, Džo trenutno vredi devet miliona dolara, što je znatno više nego ranije u njegovoj karijeri. Ovaj se iznos do kojeg je Forbs došao u julu 2019. godine temelji na ukupnom portfelju od četiri miliona dolara nekretnina (Džo i supruga Džil Bajden poseduju dva doma u Delavareu), gotovini / investicijama vrednim četiri miliona dolara i saveznoj penziji vrednoj više od milion dolara, preneo je Blic.
Bajdenovi su u poreskim prijavama od 2016. do 2018. godine, koje su pokazale da su 2017. i 2018. godine platili oko trećinu prihoda u porezima (3,7 miliona dolara, odnosno 1,5 miliona dolara), a da su značajan iznos donirali i u dobrotvorne svrhe (milion dolara odnosno 275.000 dolara).
Džo Bajden stariji, koji je imao dubok uticaj na svog sina, potekao je iz bogate porodice – njegov otac vodio je odeljenje American Oila. Ali Džo stariji započeo je posao samostalno kao preduzetnik i imao je nekoliko poslovnih neuspeha, ostavljajući porodicu siromašnu prema memoarima njegovog sina (u jednom trenutku deca su čak otišla kod bake).
Džo stariji na kraju je pronašao posao u prodaji automobila i porodica se nastanila u Delavareu – tamo je ostala do danas – i Džo mlađi završio je program studij-rada kako bi pohađao prestižnu akademiju Archmere u Klejmontu.
Džo je počeo da radi u advokatskoj firmi nakon venčanja s prvom suprugom Neilijom, a zatim je postao jedan od najmlađih senatora ikad izabranih, s početnom platom od oko 42.500 dolara godišnje (250.000 dolara u današnjim dolarima, prilagođeno inflaciji).
Poreske prijave počeo je objavljivati 1998. godine a iz njih je bilo vidljivo da su prihodi bračnog para dolazili od njegove plate u Senatu. I rad njegove sadašnje supruge Džil doprinosio je njihovim ukupnim prihodima: ona se bavi obrazovanjem više od tri decenije. 2009. godine Džoova plata senatora iznosila je 169.300 američkih dolara, a onda je njegova plata kao potpredsednika tokom mandata predsednika Obame u proseku iznosila oko 225.000 američkih dolara svake godine.
Kada je Džo zvanično završio svoj mandat potpredsednika, podneo je obrazac za finansijsku evidenciju u kojoj se navodi njegova neto vrednost između – 897.000 i 489.000 dolara.
Kao potpredsednik, zarađivao je oko 225.000 američkih dolara svake godine. Ali onda, u naredne dve godine, par je očigledno zaradio više od 15 miliona dolara za držanje govora, turneje s knjigama (i on i Džil objavili su memoare) i vođstvo u Pen Biden Centru za diplomatiju i globalni angažman na Univerzitetu u Pensilvaniji (trenutno je na odsustvu).
Zauzvrat su uspeli da daju više donacija i otplate jednu od svojih hipoteka – jedna je još uvek neisplaćena, kao i kreditna linija za jednog od njihovih sinova – i kupe novo imanje na plaži Rehoboth.
Američki zakon navodi da predsedniku Sjedinjenih Država mora biti isplaćena plata dok je na funkciji. Kongres je 2001. godine povećao predsedničku platu sa 200.000 na 400.000 američkih dolara i dodao dodatni trošak od 50.000 američkih dolara godišnje. Predsednik takođe prima neoporezivi iznos za putovanja od 100.000 dolara i 19.000 za zabavu. Predsednička plata je oporeziva, ali ostali dodani troškovi nisu.
