Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić izjavio je danas da je pandemija koronavirusa pogodila Srbiju adekvatno našoj privrednoj strukturi i da negativni efekat nije ni izbliza završen.
Šoškić je za portal UGS Nezavisnost kazao da je bilo kakva “samohvala” o našim privrednim rezultatima tokom 2020. godine realno neutemeljena i više ulazi u domen političke propagande nego realnosti.
“Zemlje koje proizvode manje sofisticirane proizvode, koje imaju manje učešće usluga (posebno turizma) u BDP-u, koje imaju veliko učešće poljoprivrede u BDP-u (siromašne zemlje) i koje su manje integrisane u globalnu podelu rada imaju i manje negativne efekte ove pandemije na njihov BDP”, objasnio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, mere podrške privredi koje je donela Vlada finansirane su novcem poreskih obveznika i direktno su uvećale javni dug Srbije.
“Taj novi dug ćemo svi zajedno morati da finansiramo i vraćamo narednih godina”, rekao je profesor.
Profesor Šoškić je bio guverner Narodne banke Srbije (2010–2012), a na dan kada je podneo ostavku, navodi Nezavisnost, Srbija je bila zadužena 48 odsto BDP-a, što je tada bilo oko 15 milijardi evra. Portal dodaje da prema zvaničnim podacima, javni dug Srbije danas iznosi 26,2 milijardi evra što čini oko 60 odsto BDP-a.
Upitan da li je sa 12 milijardi evra, koliko se prema zvaničnim podacima zadužila aktuelna vlast, mogao da se obezbedi veći privredni razvoj i životni standard gradjana, Šoškić je kazao – svakako da jeste, ali da je to izostalo jer nisu dovedene u red javne nabavke i nije obavljena reforma javnih preduzeća.
“Da je to uradjeno uštedelo bi se dovoljno novca za znatno veća ulaganja u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo i nauku, kao ključne razvojne prioritete. Zdravi ljudi sa znanjima i kreativnošću osnov su svake konkurentne i prosperitetne zemlje”, ocenio je profesor.
Rekao je da je za našu zemlju prioritet uspostavljanje pravne države, da zakoni za svakog važe podjednako i da su tužilaštvo i sudovi efikasni.
“Bez toga, društvo ne poseduje mehanizme mirnog preobražaja na bolje. I zato na tome svake godine insistira i Evropska komisija kada razmatra napredak Srbije ka EU”, podsetio je Šoškić.
Upitan koliko su realne najave da BDP u 2021. godini bude za šest odsto veći nego u prethodnoj godini, Šoškić je kazao da je ključno pitanje odakle je moguć toliki rast?
“Da je bio veliki pad tokom 2020., i da sada imamo dosta neiskorišćenih produktivnih kapaciteta na raspolaganju, onda bi i veći rast u 2021. bio moguć. Da je bila loša poljoprivredna godina 2020., sa mogućom dobrom poljoprivrednom godinom 2021. mogli bismo imati nešto veći rast. Ni jedno, ni drugo, medjutim, nije slučaj”, rekao je on.
“Očekivanja da će se u 2021. godini ostvariti rast BDP-a od šest odsto su preterana i nerealna”, istakao je Šoškić.
Dodao je da su za privredni rast veoma važne domaće privatne investicije, koje su već godinama na vrlo niskom nivou.
“Domaći preduzetnici, koji najbolje poznaju domaći privredni ambijent, imaju najmanje poverenja i motiva da ulažu. Zemlje, u kojima nema visokog nivoa domaćih privatnih investicija, nemaju realnu šansu da dostignu održive više stope privrednog rasta”, rekao je Šoškić.
A upravo domaće privatne investicije, dodao je on, najviše zavise od funkcionisanja pravne države, snage institucija, odsustva korupcije, slobodne i fer tržišne utakmice i drugih stvari koje čine poslovni ambijent.
“Zemlje koje godinama sistematski zapostavljaju kvalitetno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu stanovništva, istraživanje, razvoj i nauku, u kojoj praktično ne funkcioniše pravni sistem, u kojoj političke partije godinama i sistematski uzurpiraju državnu imovinu, postavljaju nekompetentne rukovodioce na mesta odlučivanja, u kojima cveta korupcija, a namešteni javni tenderi i privilegovani poslovi uništavaju slobodno tržište, takve zemlje ne mogu da se ubrzano razvijaju”, istakao je Šoškić.
Na pitanje da li predstavnici vlasti kroz procente o rastu BDP-a pokušavaju da ubede gradjane da je privreda Srbije najbolja u Evropi, Šoškić je kazao da je Srbija medju najsiromašnijim zemljama Evrope.
“Poslednjih desetak godina dodatno smo zaostajali i za regionom i za Evropom i za Svetom. Srbija ima godinama unazad najniže stope investicija u odnosu na BDP u našem, ionako siromašnom, regionu, a prosečne stope godišnjeg rasta BDP-a poslednjih deset godina, naročito od 2012. do 2016, medju najnižim su u Evropi”, kazao je profesor.
On je ocenio da nije smisleno porediti rast BDP u Srbiji sa rastom BDP-a u zemljama Zapadne Evrope.
“Zemlje Zapadne Evrope su odavno razvijene i bogate zemlje u kojima je prirodno da su stope rasta BDP-a niske. Srbija je zemlja u razvoju i normalno je da ima više stope privrednog rasta. Uprkos tome 2014. i 2015. godine imali smo niže stope privrednog rasta i od proseka zemalja EU”, objasnio je Šoškić.
Na pitanje Nezavisnosti zašto privreda Srbije raste ispod svog potencijala, profesor je kazao da je jedan od glavnih problema nedovoljno funkcionisanje pravnog sistema koji nije sposoban da u kratkom roku, kompetentno i nepristrasno štiti ugovor i svojinu.
Upitan da prokomentariše BDP po glavi stanovnika koji u Srbiji iznosi oko 6.600 dolara, i veći je samo od Makedonije i Albanije, Šoškić je kazao da je standard naših gradjana je nažalost vrlo nizak.
“Istovremeno, Srbija je postala jedno socijalno vrlo raslojeno i neravnopravno društvo. Srbija je postala društvo u kojem ne postoji samo nejednakost dohodaka, već je vrlo naglašena i nejednakost mogućnosti. Naime, sve većem delu našeg stanovništva uskraćene su bitne stvari kao što su kvalitetno obrazovanje i zdravstvena zaštita, kvalitetni kulturni sadržaji i pravna zaštita, kvalitetna fizička kultura i životna sredina”, naveo je profesor.
Dodao je da je Srbija postala društvo izuzetnih socijalnih razlika, koje kao takvo ne uspeva da otkrije, neguje i razvija talente svojih stanovnika i da obezbedjuje profesionalnu afirmaciju i zadovoljstvo svojih gradjana.
“Iz takvih zemalja se masovno odlazi i to se i nama dešava”, zaključio je profesor Šoškić za portal UGS Nezavisnost.
