Analize pokazuju da su klimatske promene koje se sada dešavaju deset puta brže nego što su se ikada dešavale u istoriji planete, a njihov uticaj na poljoprivredne kulture je veliki, kako na proizvodnju na otvorenom, tako i na onu u plastenicima i staklenicima, izjavila je profesorka Zorica Ranković Vasić sa katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ona je za Tanjug navela da je u Srbiji od 2011. do 2020. godine srednja temperatura porasla za 1,8 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni višegodišnji period od 1961. do 1990. godine i da to pravi ozbiljne probleme našim poljoprivrednim proizvođačima.
“Problemi se ogledaju u tome što imamo nedostatak pojedinih proizvoda na našim pijacama i u marketima, imamo proizvode izmenjenog kvaliteta, jer je u okolnostima kakve su sada, izuzetno teško proizvesti i određenu količinu voća i povrća i grožđa a da je ono zadovoljavajućeg kvaliteta, kakav bi trebalo da bude za konzumiranje i za preradu”, istakla je Vasić.
Kao poseban problem je navela to što svaka godina donosi sve veće temperaturne oscilacije, a analize pokazuju da će se taj trend nastaviti i u budućnosti pa će se smenjivati dugi periodi sa jakim kišama, dugim sušnim periodima sa visokim temperaturama te da će se povećati i broj tropskih i vrelih dana, kada su temperature iznad 30 stepeni, što će se odraziti i na poljoprivrednu proizvodnju.
Prema njenim rečima, glavni problemi u poljoprivrednoj proizvodnji nastaju zbog pomeranja perioda vegetacije jer ona sada počinje ranije i završava se kasnije, odnosno traje znatno duže nego što je bilo u prošlosti.
”Kod vinove loze, recimo, vegetacija standardno traje od 1. aprila do 31. oktobra i da bi počela potrebno je oko pet dana sa temperaturom od 10 stepeni Celzijusa a da bi se završila pet dana sa temperaturom nižom od 10 stepeni. Mi smo sada svedoci da pre 1. aprila imamo dosta dana sa temperaturama većim od 15 stepeni a posle 1. novembra imamo dane sa temperaturama koje su 15,16 a nekada i 20 stepeni”, rekla je Vasić.
Ona je navela da su se ovogodišnje vremenske prilike, kada je proleće bilo veoma kišno a leto sa visokim temperaturama, posebno odrazile na jabuke, maline, šljive, kajsije, kojima je na početku vegetacije zasmetao mraz a kod nekih voćnih vrsta je i rod bio slabiji. Što se grožđa tiče, istakla je da se za sada zna da će biti problema sa ranim sortama dok je o rodu kasnijih sorti još rano govoriti.
Tanjug
