Nezakonito “kreditiranje” građana preko zalagaonica je sve učestalije u našoj zemlji, a za sada nema reakcija nadležnih na ovu pojavu, piše Danas.
Na prvom spratu tržnog centra u Požeškoj u Beogradu, okrenut ka ulici, nekoliko godina unazad već izbledeo reklamni pano firme Ful hend (Full Hand) nudi građanima brze pozajmice u evrima i unovčavanje čekova. U lokalu do njega, samo u prizemlju, smestila se zalagaonica Keš Ček, koja takođe, već više godina unazad, nudi pozajmice, novac za čekove.
Na više autobuskih stajališta tokom decembra prošle godine mogla se videti zalepljena reklamna poruka sa trakicama telefona izvesne Tanje Matejić koja je nudila kredite za zaposlene sa kamatom od 6,5 odsto do četiri miliona bez žiranata, a za penzionere, sa rokom otplate do 80. godine života i uz životno osiguranje, pod kamatom od deset procenata.
Novinari Danasa su pokušali da saznaju detalja o uslovima pod kojim građani mogu da koriste kredite ili pozajmice, ali telefon istaknut na reklami Keš Čeka nije bio dostupan, na broj Matejićeve juče se niko nije javio ali je Ful hend, koji se reklamira i na internetu, bio spreman za klijente.
Prema rečima službenice koja se javila na telefon, pozajmice se daju putem administrativne zabrane, za zaposlene ili penzionere od 50 do 1.000 evra, na tri meseca do dve godine uz kamatu od 1,5 odsto. Trošak je i provizija agencije, koja zavisi od odobrenog iznosa i perioda otplate ali koliko bi iznosila u slučaju da je reč o 1.000 evra na godinu dana, zaposlena nije mogla da odgovori.
“Nemam tu informaciju, to imaju u našoj administraciji i daju je u momentu kada pošaljete dokumentaciju”, rekla je i dodala da je od dokumentacije za stalno zaposlene potreban ugovor o radu i poslednje tri platne liste, a za penzionere samo poslednji penzioni ček.
“To nije legalno. Iznenađen sam da tako nešto uopšte može da postoji”, kaže za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije.
On objašnjava da kreditiranjem ne smeju da se bave fizička lica niti firme jer to ulazi u kategoriju nedozvoljenih aktivnosti koje se kolokvijalno zovu zelenašenje.
“Znamo da to postoji ne samo kod nas, ali je protivzakonito. Pravo je pitanje zašto se time ne pozabave neki inspekcijski organi i zašto naše institucije ne rade jer je to praksa koja direktno utiče na rast kriminaliteta u društvu. Za mene je tragično što to država ne sprečava”, kaže Šoškić i dodaje da nadležnosti centralne banke, definisane zakonima o NBS, bankama i osiguravajućim društvima, ne omogućavaju da ona direktno reaguje u takvim slučajevima, ali može da ih prijavi nekom drugom državnom organu.
Još jedno od pravih pitanja u ovom slučaju jeste odakle potiče novac koji se kao kredit ili pozajmica nudi građanima. U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu za Danas da takva vrsta “kreditiranja” zbog sumnje u poreklo sredstava “može dovesti do pojačanih rizika od pranja novca i finansiranja terorizma”.
“Uprava za sprečavanje pranja novca je sagledavala nekoliko slučajeva nezakonitog pružanja finansijskih usluga, pri čemu je prikupljena saznanja prosleđivala policiji i nadležnom tužilaštvu na dalje postupanje. Takođe, napominjemo da je važno napraviti razliku između ugovora o kreditu i ugovora o zajmu, s obzirom da se ova dva pojma suštinski razlikuju. Naime, kreditne poslove može da pruži samo banka ili finansijska institucija, a zajam pored finansijskih institucija, mogu da pruže i druga fizička i pravna lica. U prethodnom periodu Uprava za sprečavanje pranja novca je uočila modalitete pranja novca kroz poslove kreditiranja i odobravanja zajmova, pri čemu su navedeni obrasci postupanja opisani u dokumentu Tipologije pranja novca”, navode u odgovoru ovom listu.
Izvor: Danas / BiF.rs
