U Nemačkoj sve više ljudi koristi bezgotovinske načine plaćanja. Pandemija je samo ubrzala taj trend. Stručnjaci upozoravaju na moguće rizike – pogotovo po pitanju zaštite podataka, piše Dojče Vele.
Jedan nemački lanac pekara (sa najvećim prometom u zemlji) početkom juna prošle godine našao se na naslovnicama medija. Kompanija čije se sedište nalazi u jednom manjem mestu u blizini Dizeldorfa mušterijama je ponudila “inovacijski popust” od 3 odsto – za sve one koji bezgotovinski plaćaju kupljeni hleb ili pecivo. Ta je pekara mušterijama zapravo samo “prebacila” popust, odnosno sniženje PDV-a (sa 19 na 16 odsto), što je bila jedna od korona-mera pomoći nemačkih vlasti privredi, odnosno građanima.
Obrazloženje je glasilo: plaćanje karticama ili smartfonom nije samo brže nego je i higijenski prihvatljivije.
Kampanja ove firme je samo jedan od brojnih primera za načine na koje nemačka preduzeća i dućani žele podstaći mušterije da pređu na bezgotovinsko plaćanje. A ono je već neko vreme u trendu, što se moglo uočiti i pre pandemije. Prva godina u kojoj je u Nemačkoj bilo zabeleženo da je veći udeo ljudi koji prilikom kupovine, odnosno plaćanja, koriste kartice nego onih koji se odluče na gotovinsko plaćanje bila je 2018.
U protekloj godini dućani su 56 odsto prometa ostvarili preko bezgotovinskog plaćanja. U poređenju s drugim evropskim zemljama to i nije tako puno, Nemačka je negde u sredini lestvice. U Luksemburgu, Francuskoj ili Estoniji ljudi češće plaćaju karticom. Na samom vrhu lestvice su skandinavske zemlje. Tamo mnogi hoteli, barovi ili dućani uopšte ne žele prihvatiti plaćanje kovanicama i novčanicama. U Švedskoj 82 odsto ljudi plaća bezgotovinski.
U celoj Evropskoj uniji se elektronsko plaćanje reklamira kao siguran i brz način plaćanja, odnosno kao “higijenska mera”. Evropskoj komisiji pritom ne smeta ni činjenica da uopšte nema nikakvih dokaza da kovanice ili novčanice zaista predstavljaju neki znatniji rizik za širenje virusa.
Pandemija je pokazala koliko je bezgotovinsko plaćanje praktično, tvrde iz Brisela. I zato će EU i ubuduće još više podsticati bezgotovinski način plaćanja. Šefica Komisije Ursula fon der Lajen digitalizaciju i bezgotovinski način plaćanja je proglasila vrhovnim prioritetima – odmah nakon zaštite klime.
Oliver Hommel je stručnjak za płatni promet u kompaniji Accenture, jednoj od najvećih konsultantskih firmi u svetu. Ovaj ekonomista je uveren da će se trend korišćenja bezgotovinskih načina plaćanja u Evropskoj uniji nastaviti. Na jednoj strani “ljudi su se navikli na prednosti” tog načina plaćanja, a na drugoj je “već i pre koronakrize znatno opala rezervisanost trgovaca prema plaćanju karticama”.
