Bankarski sektor Srbije pokazao stabilnost i u 2020. godini
Tokom krize izazvane pandemijom korona virusa bankarski sektor Srbije pokazao je potpunu stabilnost, ali i otpornost na vanredne situacije.
Banke su od vanrednog stanja na ovamo sve vreme radile. Platni promet se odvijao neometano, funkcionisale su ekspoziture, bankomati i elektronsko bankarstvo. Uvedene su mnoge dodatne olakšice za građane. Realizovana su čak tri moratorijuma na obaveze klijenata, kao i garantna šema za privredu Srbije, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.
„Mere države, koje su uglavnom i sprovedene kroz bankarskih sektor, nadmašile su 12 odsto bruto društvenog prihoda i to najbolje govori koliko je njihov obuhvat. Drugi važan podatak su sačuvana radna mesta, tako da možemo bez dileme da te mere ocenimo kao veoma uspešne. Ukupna vrednost prva dva moratorijuma je tri milijarde evra, dok efekte ovog trećeg još uvek ne znamo“, naglašava Vasić.
Podseća da je prvi moratorijum od 1. aprila ove godine prihvatilo 94 odsto građana i 93 odsto preduzeća, dok je u drugom moratorijumu, u avgustu, taj procenat bio manji. Kod građana 82 odsto se odlučilo za zastoj u otplati, a kod firmi 69 procenata.
Kako kaže Vasić, iz ovih procenata je jasno da je u prvom udaru krize preovladala psihološka reakcija, odnosno razumljiv oprez klijenata. Kada su kasnije ipak mogli jasnije da procene svoju situaciju, zastoj u otplati je bio manji.
Treći moratorijum je, naglašava, bitno drugačiji od prethodna dva, jer je uže targetiran. Narodna banka Srbije je ovog puta odlučila da zastoj u otplati mogu da dobiju samo oni kojima je to zaista potrebno i koji to na određeni način mogu i da dokažu.
Kada je reč o kreditnoj aktivnosti, ona je rasla čak i u kriznoj, 2020. godini. „U septembru krediti stanovništvu bili su 15 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, krediti pravnim licima za 14,5 odsto, a privrednicima čak 20 procenata. Zaduženost stanovnika naše zemlje po osnovu kredita, minusa po tekućim računima, kreditnih kartica i lizing ugovora je oko 1.500 evra što je i dalje najmanja zaduženost u regionu, a ostavlja dovoljno prostora za uravnotežen kreditni rast u narednim godinama“, napominje generalni sekretar UBS.
U 2021. godini fokus banaka će biti isti kao i fokus državnih organa, a to je da se sačuva likvidnost privrede i građana, jer je to jedini način da funkcioniše ceo sistem, objašnjava Vasić.
„Drugi važan fokus je digitalizacija bankarskih usluga, koja je daleko odmakla, u periodu pandemije bila čak i ubrzana i sada je trenutak da svuda gde je to moguće finansijske usluge pretvorimo u uslugu na daljinu: elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo. To će biti veliki korak za građane u pravcu jednostavnije, udobnije i za njih jeftinije usluge“, smatra Vasić.
Kako objašnjava, kriza je ozbiljno pogodila ceo svet, ali u odnosu na ostale zemlje regiona pad BDP u Srbiji je najmanji, a očekivani rast u 2021. godini veoma visok, između četiri i šest odsto prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno oko pet odsto prema procenama Narodne banke Srbije.
„Ako se te prognoze ostvare, a daju ih i domaće vlasti i međunarodne finansijske institucije, ja ne vidim veliki rizik za privredu i građane, a samim tim ni za bankarski sistem Srbije“, zaključuje Vasić.
