Poreska uprava krenula je u prinudnu naplatu dospelih poreskih obaveza radnika na internetu, saopštilo je na svom tviter nalogu Udruženje radnika na internetu (URI) i priložilo kao dokaz opomenu Poreske.
Poreska uprava je 29. decembra 2020. poslala prvu opomenu za plaćanje dospele poreske obaveze sa obračunatom kamatom u roku od 5 dana ili će pokrenuti postupak prinudne naplate, navodi se u objavama.
“Nije im bilo dovoljno što su par dana pred Novu godinu skoro 2000 ljudi poslali poreske pozive, od ove godine kreću da plene sve što im padne pod ruku!”, ocenjuje Udruženje.
Oni kažu da je na protestu radnika na internetu održanom 30. decembra dat rok nadležnim organima od 15 dana da zvanično započnu pregovore i “obustave hajku Poreske uprave na radnike na internetu”.
“U slučaju da se naši zahtevi ne ispune, na ulici će nas biti desetine hiljada! Izađimo zajedno i iskažimo solidarnost sa svim kolegama koji su već osetili šta znači progon od strane Poreske uprave. Niko nije siguran! Dok nam ne dokažu da su obustavili slanje poziva i rešenja, a sad i opomena, mi nećemo odustati!”, najavljuje Udruženje.
Podsećamo, Poreska uprava Srbije je poslala rešenja kojima želi retroaktivno, za poslednjih pet godina, da naplati radnicima na internetu porez po osnovu prihoda iz inostranstva.
Frilenseri su saglasni da treba da plate porez, ali su u više navrata do sada tražili izmene zakona kojima bi se rešio radni status digitalnih radnika i uredio način oporezivanja njihovog rada. Tražili su i da se odloži retroaktivna naplata poreza za proteklih pet godina, kada nisu uživali nikakvu pravnu zaštitu.
Po aktuelnom sistemu, fizička lica koja ostvare prihode radom za strana pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo ni ogranak u Srbiji dužna su da sama obračunaju i plate porez.
Obačun zavisi od više faktora, ali okviran ukupan trošak iznosi oko 45 odsto ostvarenih prihoda.
Problem je u tome što ljudi koji imaju privremene poslove na internetu smatraju da je ovaj iznos prevelik a da pritom ne ostvaruju nikakva prava iz zakona o radu. U slučaju da su nezaposleni, nemaju zdravstveno osiguranje a moraju da ga plate.
Takođe, traži se poseban registarski broj u APR-u gde će se svaki frilenser imati PIB i plaćati taj porez kao firma ali samo ako ima neki prihod bez mesečnih dodatnih nameta.
Kako je ranije objavio Startit, uzorak Poreske pokazuje da je dosad svaki 100. frilenser prijavljivao prihode iz inostranstva.
Izvor: Nova ekonomija
