“Rast volumena novčanih depozita nakon uvođenja lokdauna dodatno je porastao jer ljudi nemaju gde potrošiti novac, a polažu ga u bankama.”
To je izjavio prvi čovjek NLB-a Blaž Brodnjak, prenosi SEEbiz.
U prvoj polovini 2021. postoji velika verovatnoća da će se u Sloveniji uvesti naknade za čuvanje novca.
Verovatno će se one uvoditi postepeno i u poslednjem koraku za gotovinske depozite preko 100.000 evra, odnosno iste kao za depozite preduzeća, rekao je Brodnjak. NLB ih ne namjerava uvoditi za iznose niže od pomenutih 100.000 evra.
Brodnjak je istakao da su nameti već uvedeni u većini zemalja evrozone. Uglavnom je sproveden prag od 100.000 evra. Prema njegovim rečima, hoće li NLB biti prva banka u Sloveniji koja je preduzela takvu meru, još ostaje pitanje.
“Činjenica je da je odnos zajmova i depozita u Sloveniji izuzetno nepovoljan i brzo se pogoršava. To znači da je opseg depozita čak i veći u odnosu na zajmove nego u uporedivim zemljama. Ako imate ograničene kreditne mogućnosti iz više razloga, ima ih još više razlozi za odgovaranje na prijave”, objasnio je prvi čovek NLB-a.
Dodao je da je rast volumena novčanih depozita zatvaranjem javnog života i velikih mera javnih finansija još veći, jer ljudi nemaju gde potrošiti. Obim depozita stanovništva u bankama već iznosi 22 milijarde evra, prenosi SeeBiz.
Što se tiče poslovanja NLB-a koja je u prvih devet meseci ostvarila 104,6 miliona evra neto dobiti, 36 posto manje nego u istom prošlogodišnjem periodu, Brodnjak je naglasio da je ovo jedan od najviših rezultata slovenskih firmi u istoriji na kraju trećeg tromesečja.
“Pretpostavljamo da na kraju godine rezultat neće biti gori nego u septembru”, rekao je.
Predsednik Uprave NLB-a takođe napominje da su rezultati nakon opšte neizvesnosti pri prvom zatvaranju javnog života sada bolji od očekivanja i strahova tog vremena. Prema njegovim rečima, situacija u slovenskoj privredi takođe je solidna u poslednjem tromesečju, uprkos dužem zatvaranju.
Prema Brodnjakovim rečima, industrija je gotovo u potpunosti iskorišćena, a položaj ovog sektora je tako povoljan. U vezi s delovima uslužnih delatnosti koji su ozbiljnije pogođeni, Brodnjak podseća da je otvaranje nakon prvog talasa pokazalo da bi se učinak zamene mogao brzo dogoditi.
“Ljudi su gladni događaja, želimo koncerte, osećaj normalnosti i zabave. Stoga se nadam da će moći (koliko pogođenih uslužnih firmi) preživeti što je više moguće do vakcinacije, nakon čega sledi razdoblje snažnog privrednog oporavka”, rekao je.
Brodnjak očekuje da će privredni rast 2021. biti u okviru prognoze, odnosno između tri i četiri posto, a na nivo 2019. vratiće se tek 2022. i kasnije.
