Da bez vode nema života i da je ona i te kako značajan resurs dobro je poznato – vrednost vode, može se reći, teško je proceniti.
Ipak, da ona može postati i berzanska roba, nedavno se potvrdilo na Volstritu, gde se njom prvi put trgovalo.
Naime, na najvećoj svetskoj berzi derivata pokrenuto je trgovanje u vezi s kalifornijskim tržištem vode, vredno više od milijardu dolara. Po rečima profesora Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića, vrlo je moguće da će se vodom trgovati u budućnosti, ali u ovom trenutku je to izvedena vrednost, da bi se zaštitilo od rizika, prenosi Dnevnik.
On ističe da je voda u ovom trenutku na berzi kao finansijski instrument, odnosno fjučers, a to znači da se njom trguje tri meseca.
“Voda je neka vrsta derivata, kao što je benzin derivat nafte i od cene nafte zavisi i cena benzina. Kod fjučersa imate pravo da na kraju robu uzmete ili ne. Pošto se voda ne uzima, ona je hibridni instrument koji treba da bude robni, ali je finansijski. To je smišljen derivat – neki zažive neki ne, ali s njim se štiti od rizika”, rekao je Musabegović.
Voda se na berzi kupuje tako što se daje određena suma novca – kapara, a vrednost je u ugovoru koji se sklopi na berzi.
“Oni su zamislili da to bude u akrima – meri za površinu zemlje. Deset akara kod je nas je površina od oko četiri hektara, čija dubina vode je oko 30 centimentara. Ta količina vode je ugovor. Kod fjučersa je ugovor jedinica mere kao što je kod jabuka kilogram. Ugovor vam daje pravo da kupite ili prodate tu količinu vode za neku isporuku u budućnosti”, ističe Musabegović.
Za sada su za trgovinu vodom na berzi zainteresovani poljoprivrednici u Kaliforniji.
“U Kaliforniji su česte suše zbog klimatskih promena i kad je suša, cena vode raste. Berza je bazirana na ponudi i tražnji, ako je ponuda veća, cena pada, ako je tražnja veća, cena raste. Ako je sušna godina, tražnja je velika i cena će rasti”, rekao je Musabegović.
Reč je, dakle, o berzanskom proizvodu na početku svog veka. Trenutno je tržište vode na berzi relativno malo, a koliko će biti globalno prihvaćeno, tek će se videti.
“Voda je budućnost jer, osim poljoprivrede, i ljudi su korisnici vode. Srbija je bogata vodom, a kod nas je mala svest o tome koliko je ona važna i koliko moramo da je čuvamo kao ekološku vodu. Voda će stvarno biti nešto za čim će svet žudeti u budućnosti”, naglasio je Musabegović.
Po rečima prof. dr Marine Šćiban s Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, danas vode sadrže i sve više različitih supstanci koje se javljaju kao rezultat ljudske delatnosti, a tome doprinose i povećanje broja stanovnika, intenzivan razvoj industrije, poljoprivrede, medicine, farmacije…
“Kada se kaže da će se u 21. veku javiti nestašica vode, to je zapravo samo delimično tačno. Voda ne može nestati, osim ako se ne izbacuje u svemir, a količina vode na Zemlji se ne menja jer ona stalno kruži u prirodi. Prava istina je da nema dovoljno vode dobrog kvaliteta, odnosno vode koja se na jednostavan i jeftin način može koristiti za određene svrhe”, kaže prof. dr Marina Šćiban.
Ona ukazuje i na to da promenama, kako kvaliteta, tako i kvantiteta vode u nekom području, dodatno doprinose klimatske promene.
“Suše, poplave, visoke temperature praćene velikim isparavanjem vode mogu dovesti do privremenog, pa čak i trajnog poremećaja u snabdevanju. To ne znači da neka država, kao što je Kalifornija, koja je inače sušan region, a koja hoće da postane poljoprivredni gigant u proizvodnji određenih poljoprivrednih kultura, treba da se uzme kao primer problema s vodom. Dakle, situacija nije sjajna, ali za sada nije ni tragična. U tom svetlu, pojava vode na berzi samo znači da se pojavila još jedna igračka na ekonomskom tržištu, a ne najavljuje katastrofu. Ipak, kako će se to završiti – videćemo”, ističe Šćibanova.
Po Musabegovićevim rečima, voda je važan faktor u privredi i u svim oblastima, ali je ograničenog kapaciteta.
“Na celoj zemlji je 72 odsto vode, ali od toga je samo jedan odsto voda koju možemo, kao čovečanstvo, da koristimo. Ona je ograničeni resurs koji će s klimatskim promenama postajati nedostupan za ogroman broj ljudi. Ovo je pilot-projekat koji će pokazati šta će biti trend”, istakao je profesor Musabegović.
