Za Srbiju je 2020. godina trebalo da bude godina dinamičnog privrednog rasta. I tako je i počela, jer je u prvom kvartalu zabeležen rast BDP od oko pet odsto. A onda se pojavio remetilački faktor koji je preokrenuo sve projekcije i prognoze, ne samo u Srbiji nego i u čitavom svetu.
Pandemija korona virusa, svojim intenzitetom i negativnim uticajem na ekonomska kretanja značajno je prevazišla globalnu finansijsku krizu iz 2008. godine, a po svoj prilici i ekonomsku krizu iz 30-ih godina prošlog veka u Americi, poznatu kao „Velika depresija“, jer, posle antiepidemioloških mera, koje su obuhvatile takozvani Lockdown odnosno zaključavanje, policijski čas i zaustavljanje većine ekonomskih aktivnosti, drugi kvartal 2020. godine doneo je istorijski najveće padove ekonomije.
Iako se prvobitno očekivalo da će se korona virus ponašati kao i neki drugi virusi, i da će pandemija trajati oko tri meseca i da će već na leto ekonomija početi da izlazi iz krize, odnosno da će kriza imati oblik slova „V“, realnost je pokazala da će se kriza odvijati sporo, i sa veoma teškim ekonomskim posledicama.
Srbija je u krizu ušla sa prilično velikim privrednim rastom, sa suficitom u budžetu, sređenim javnim finansijama. Sa druge strane, srpska ekonomija nije toliko zavisna od rezultata turizma, koji je definitivno bio jedna od najteže pogođenih privrednih grana na globalnom nivou. Negativan uticaj turizma na ukupna ekonomska kretanja jasno je vidljiv kada su u pitanju Hrvatska ili pak Crna Gora (koja će imati dvocifreni pad u 2020.). Zbog ,,zatvaranja“ veliki broj građana Srbije nije mogao da letuje u inostranstvu, pa je odmor proveo na nekoj od domaćih turističkih destinacija, čime je bio i ublažen negativan uticaj pandemije na srpski turizam.
Sa druge strane, poljoprivreda je i 2020. godine imala dobru godinu, Srbija je bila jedna od retkih zemalja koja je u ovim teškim vremenima imala dovoljno hrane za svoje potrebe, pa čak i za izvoz. Isto tako, struktura srpske privrede je pokazala otpornost za ovakve oblike kriza, pa je i održavan za krizne uslove, visok nivo angažovanja. I održavanje dinamike infrastrukturnih radova, doprinela je očuvanju pozitivnog ritma ekonomskog rasta.
U svakom slučaju, i pomoć Vlade Srbije u iznosu od oko šest milijardi evra odnosno 12-13 odsto BDP, koja se manifestovala u isplati tri pa još dve minimalne zarade, zatim kroz garantnu šemu za kredite u visini od dve milijarde evra, moratorijum na otplatu kredita takođe na tri pa na još dva meseca, odlaganje plaćanja poreskih obaveza ali i kroz sektorsku pomoć, značajno je umanjio negativne ekonomske posledice krize.
Svi ovi elementi uticali su da Srbija u kriznoj 2020. godini bude među evropskim zemljama koje će ostvariti najmanji pad bruto društvenog proizvoda, možda čak i najuspešnija.
Ipak, šteta od pandemije korona virusa i u Srbiji je izuzetno velika, i sigurno je da će se osećati narednih godina. Videli smo da je deficit budžeta Srbije u 2020. godini premašio osam odsto BDP, a da je javni dug dostigao nivo od oko 57 odsto BDP, sa tendencijom da dodje blizu 60 procenata. Veliki troškovi ove zdravstvene ali i ekonomske krize vidljivi su i neće ih biti lako sanirati, posebno zbog činjenice da Srbija nije članica EU i da ne može računati na izdašnu finansijsku pomoć iz nekih zajedničkih fondova.
Dobro je što je Srbija uspela da očuva dobru dinamiku priliva stranih investicija i pored korona krize. U 2020. godini, prema procenama ekonomskih vlasti, priliv stranih investicija biće na nivou od oko 2,9 milijardi evra, što je otprilike za 20-ak procenata manje u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, čak 63 odsto ukupnih investicija na Zapadnom Balkanu završilo je u Srbiji. To je veoma važna osnova za brzi i dinamični oporavak srpske ekonomije u godinama koje dolaze i povratak na stazu dinamičnog privrednog rasta. Najverovatnije brže od drugih zemalja u okruženju, pa i u Evropi.
Svetska ekonomija na kolenima
U globalnoj ekonomiji pandemija virusa samo je produbila postojeću ekonomsku krizu, ili kako kažu pojedini ekonomisti formirala je „krizu u krizi“ svetske ekonomije. Jer i bez korona krize, globalna ekonomija je bila na ivici nove ekonomske krize. Opterećena sve većim javnim dugovima najvećih ekonomija, trgovinskim ratom između SAD i Kine, kao i usporavanjem evropske ekonomije, uz još uvek nesagledive posledice Brexita, svetska ekonomija je praktično bačena na kolena izbijanjem pandemije korona virusa. Ekonomski analitičari sada više i ne pominju mogućnost da će oporavak od krize ići u obliku slova „V“. Sada ni slovo „U“ više nije dobar pokazatelj mogućeg oporavka globalne ekonomije.
Sve se češće pomera vremenski okvir u kojem se može očekivati povratak na predpandemijski nivo. Posledice krize mere se hiljadama milijardi dolara ili evra, a većina država je pribegla obimnim programima finansijske pomoći posrnulim ekonomijama, uglavnom finansiranim zaduživanjem ili prostim štampanjem para.
Zato je globalni dug eksplodirao i dostigao istorijske nivoe, tako da će očigledno pitanje državnog duga biti tema godina koje dolaze. Turizam je najviše pogođen posledicama korona krize, a šteta se već meri hiljadama milijardi dolara, i desetinama miliona izgubljenih radnih mesta. Svetska turistička organizacija je 2020. godinu proglasila za najgoru turističku sezonu ikada.
Avio-kompanije su već odavno na finansijskom ,,respiratoru“ matičnih država. I druge velike privredne grane su na kolenima, od saobraćaja preko usluga pa sve do automobilske industrije.
Evropska Unija prolazi kroz težak period, jer je korona kriza ostavila katastrofalne posledice i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu. Pojedine zemlje su i u jednom i u drugom smislu doživele ogromne gubitke, poput Italije i Španije, i ova kriza je neke od zemalja članica Evropske Unije dovela do ivice provalije u ekonomskom smislu. I zato su obimni programi finansijske pomoći koje je kreirala Evropska centralna banka i Evropska komisija slamka spasa za mnoge zemlje EU, čak i one najjače. A ti finansijski programi se mere hiljadama milijardi evra.
A ekonomske posledice Brexita sada malo ko i pominje. A odluka Britanije da izađe iz Unije je dobrano uzdrmala temelje ujedinjene Evrope.
Što se Amerike tiče, predsednički mandat Donalda Trampa bio je pun kontroverzi, kako u spoljnopolitičkom smislu, tako i u borbi protiv ,,duboke države“ na domaćem terenu. Ekonomski rezultati SAD su ipak bili dobri, i mnogi analitičari smatraju da je korona kriza ključni razlog poraza Trampa na predsedničkim izborima.
Trampova administracija se po mnogima nije dobro snašla u korona krizi, a ona je praktično progutala sva dotadašnja ekonomska dostignuća gubitničkog predsednika Amerike. Novoizabranog predsednika Džoa Bajdena sigurno ne očekuje lagan posao u narednim godinama.
Kina je jedna od retkih svetskih ekonomija, koja će i pored korona krize, uspeti da ostvari skroman ekonomski rast u 2020. godini. I pored činjenice da je pandemija praktično izbila u Kini, vlasti u Pekingu su uspele da obuzdaju virus, i da zadrže kakvu-takvu ekonomsku dinamiku i da ostanu u plusu. I upravo će Kina biti jedna od lokomotiva svetske ekonomije u procesu njenog oporavka od ove nezapamćene krize.
Rusija, sa druge strane, opterećena sankcijama SAD i Evropske Unije, pritisnuta pandemijom, ipak je uspela da očuva stabilnost svoje ekonomije i pored velikih gubitaka i pada BDP. Ipak, posle strmoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, ključni proizvodjači „crnog zlata“ uspeli su da stabilizuju cenu ovog energenta na nivou od oko 50 dolara po barelu i da očuvaju svoje ključne prihode na prihvatljivom nivou. Sirovine su Rusiju ipak očuvale od dramatičnije ekonomske situacije.
Pojava vakcine protiv korona virusa nagoveštava kraj pandemije, koji po svoj prilici neće doći ni brzo ni lako. Jer i kada virus nestane, ostaju posledice, koje će svet morati da sanira očigledno duže nego što se to prvobitno očekivalo. A sigurno je da ni svet posle korona virusa neće više biti isti.
Izvor: Biznis.rs
