Prosečna vrednost deonica na tokijskoj berzi pred Novu godinu dostigla je najviši nivo u poslednjih 30 godina.
I to se desilo u uslovima kada zemlja beleži nove rekorde u broju zaraženih i preminulih od kovida.
Prosečna vrednost deonica na berzi u Tokiju 29. decembra dostigla je nivo od 27.500 jena, što je najviša vrednost još od 1990. godine, odnosno, od poslednjih dana velikog ekonomskog mehura koji je Japan iskusio osamdesetih godina prošlog veka.
Na to je, smatra se, neposredno uticala činjenica da je američki predsednik Donald Tramp odobrio paket mera za stimulaciju privrede i socijalnu pomoć u svojoj zemlji, što je prouzrokovalo rast vrednosti deonica u najvećoj svetskoj ekonomiji, čije su finansijsko tržište i ekonomija blisko povezane s japanskim.
Dok berzanski trgovci tiho likuju, istog dana u Japanu je od novog koronavirusa preminulo 59 ljudi i zabeležen rekord u broju osoba u teškom stanju od posledica oboljevanja od tog virusa.
Kada je u martu postalo izvesno da epidemija prouzrokovana novim koronavirusom neće biti zaustavljena, prosečna vrednost deonica u Japanu obrušila se na oko 16.000 jena, ali je nakon toga započela oporavak koji se nije zaustavio do kraja godine uprkos alarmantnim posledicama te epidemije po ljudske živote i realnu ekonomiju, piše Ilja Musulin za RTS.
Na smirivanje anksioznosti među berzanskim trgovcima u Japanu tada je pozitivno uticala odluka američke centralne banke da krene u do tada nezabeleženu neograničenu kupovinu državnih i drugih obveznica, a potom i donošenje paketa vlade u Tokiju za stimulaciju potrošnje i spasavanje ugostiteljskih objekata, turističkih agencija, transportnih preduzeća i drugih privrednih subjekata pogođenih uvođenjem vanrednih mera i prekidom protoka ljudi s inostranstvom.
Stručnjaci u Japanu kao faktore koji su uticali na kontinuirani rast vrednosti deonica od proleća do danas uprkos usporavanju realne ekonomije, stalnoj opasnosti od bankrota velikog broja privrednih subjekata i rasta nezaposlenosti, navode pouke izvučene iz ekonomske krize 2008. godine., zahvaljujući kojima je sprečen prekid trgovine među bankama kakav se tada desio, i sjajne rezultate koje su zahvaljujući radu od kuće i ubrzanoj digitalizaciji poslednjih meseci ostvarile kompanije iz oblasti informacionih tehnologija i veštačke inteligencije.
U zadnjem tromesečju optimizmu na Tokijskoj berzi, na kojoj je listirano 3.756 preduzeća i koja je najveća u Aziji po ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji listiranih kompanija, su doprinele i vesti o tome da je utvrđena efikasnost više vakcina protiv koronavirusa i da počinje vakcinisanje.
Treba reći da tržište akcija u Japanu nije jedinstveno po višemesečnom trendu rasta u vreme epidemije, već da je isti trend od proleća naovamo ostvaren i u SAD.
U Japanu je do sada, po zvaničnim podacima, zaraženo više od 228.000 ljudi a preminulo blizu 3.400.
Pravi broj zaraženih je verovatno osetno viši jer Japan već mesecima dnevno testira manje ili otprilike isto koliko i Srbija, koja ima 15 puta manju populaciju.
U porastu je i broj bankrota i nezaposlenih, pa čak i samoubistava izazvanih ekonomskom i drugom anksioznošću, ali analitičari najavljaju dalji rast vrednosti deonica u narednoj godini jer veruju da će se u 2021. nastaviti trend monetarnog labavljenja i rasta vrednosti IT preduzeća, te ne očekuju ponovno uvođenje vanrednih mera ove zime uprkos širenju epidemije.
U slučaju da uznapreduje vakcinisanje stanovištva, koje bi u Japanu trebalo da otpočne tek u februaru ili martu, brokeri smatraju da bi prosečna vrednost deonica mogla da dosegne psihološki važan nivo od čak 30.000 jena.
Tako će se, čini se, u narednim mesecima produbiti kontrast između mračne realnosti, tuge i zamora u bolnicama, te neizvenosti u mnogim granama privrede sa jedne, i poletnog raspoloženja na tržištu deonica sa druge.
