Korona efekat: Udvostručen broj ljudi kojima je zabranjen kredit

Iako ne postoje zvanični podaci, procenjuje se da je zbog pandemije broj zaposlenih koji su na “crnoj listi” banaka, odnosno ne mogu da dobiju kredit, u poslednja dva meseca gotovo udvostručen i da se kreće između 35.000 i 40.000 ljudi.

Razlog za ovakve cifre krije se u činjenici da sve veći broj kompanija ne uspeva da odoli negativnim efektima korona krize zbog čega i njihovi radnici nisu sigurni klijenti za vraćanje dugoročnih kreditnih obaveza, piše Blic.

Zato se i broj od 20.000 rizičnih klijenata koji su na ledu bili tokom leta uvećao jer pored zaposlenih u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, auto-industriji, međunarodnom saobraćaju, rent-a-kar uslugama, mikro i malih firmi, pridružila im se i velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima.

Zaposleni u tim kompanijama na ažuriranoj oktobarskoj “crnoj listi” bankara procenjene su kao rizične jer poslednjih meseci ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze uključujući i primanja, pa su tako njihovi zaposleni pod lupom bankara.

Ništa bolji tretman nemaju ni zaposleni u hotelijerstvu i turističkim agencijama.

“Ovaj problem traje već duže vreme, banke ne samo što ne odobravaju kredite zaposlenima u ovom sektoru već ne žele da im izdaju ni kreditne kartice jer ne postoji kreditna sigurnost“, kažu u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Srbije.

Nekoliko banaka koje je ovaj list kontaktirao kažu da “crne liste” ne postoje već da se “svaki klijent posmatra pojedinačno i ako nema redovna primanja i predstavlja rizičnog i nestabilnog platišu, neće mu biti odobren kredit”.

To za Blic kaže i Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

“Nema crnih lista nego svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u uslovima pandemije u kojoj vlada velika neizvesnost za zaposlene u delatnostima poput avio-industrije, turizma, ugostiteljstva. Banka ne procenjuje samo onog ko uzima kredit već i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz ove kovid krize. To je prirodno kada je ovakva situacija, jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete pozajmicu da vratite”, kaže Vasić.

On dodaje da su zaposleni u takvim kompanijama rizični i za kratkoročne gotovinske kredite.

“I to zaduženje može da se dobije ako se klijentu progleda kroz prste jer je manji rizik ali sigurno je da banka neće dati neki stambeni kredit na 15 godina. To je potpuno logično kada je ovakva situacija jer je reč o trijaži banke i načinu da zaštite i one koji redovno izmiruju obaveze. Da nije tako rizik bi mogao da se prelije na cenu kapitala odnosno visinu kamata, koje bi svi kasnije plaćali. To je neko fino podešavanje i ne bi trebalo da se ljudi ljute jer na neki način banke štite i tog klijenta koji je nesiguran i traži kredit, da sutra ne bi došlo do blokade menica i izvršitelja. Ovakva opreznost banaka ima opravdanje jer štiti sve deponente od propadanja njihovog novca“, kaže Vasić.

Izvor: Blic