Oni koji žele da odu u penziju po propisima koji važe ove godine, za predaju zahteva imaju još četiri radna dana.
Filijale Penzijskog fonda, prvi put 31. decembra neće raditi produženo. Nova pravila važe za žene koje će za starosnu penziju raditi dva meseca duže, pomera se i donja granica za prevremeno penzonisanje oba pola.
Što zbog korone, što zbog do sada najmanjeg pomeranja starosne granice za penzioisanje žena, na šalterima PIO fonda ni traga od nekadašnjih gužvi pred kraj godine. Ipak, lekarka iz Gradske bolnice odlučila je da ne čeka ni mesec više, u ovoj epidemiji bila je i pacijent, prenosi RTS.
“Ja sam ispunila uslove – 63 godine života i 37 staža i odlučila sam se za penzionisanje s obzirom na svu ovu sitaciju”, kaže lekarka Verica Stanković.
Dnevno Fondu stiže oko stotinak zahteva za penzionisanje. Oni se mogu podneti i poštom ali i elektronski, važno je da datum slanja bude najksnije 31. decembar, a da je radni odnos raskinut dan ranije.
“Broj podnetih zahteva za starosnu penziju 2020. godine potpuno je jednak u odnosu na ranije, ali je zato opao broj zahteva za prevremenu starosnu penziju, za nekih dvadesetak odsto”, navodi direktor beogradske filijale Fonda PIO Ivan Todorović.
Zaposleni su sada spremniji da čekaju godine za penzinisanje bez kaznenih poena – žene će od 1. janura to moći sa 63 godine i 2 meseca, dok za muškarce ostaje po starom.
Međutim, ni u prevremenu penziju žene od 1. januara neće moći pre 58 godina i četiri meseca života i 39 godina i četiri meseca staža. Muškarci sa 59 godina starosti i 40 staža.
Sve do 2002. godine žene su u penziju išle sa 55 godina. Gotovo deceniju i po, uz nekoliko izmena zakona ta granica se stalno pomera. Poslednjih za po 6 meseci.
Sada je to usporeno pa ćemo uz dva meseca godišnje, tek 2032. imati penzionerke koje će morati da rade do 65. godine. Sada to čine samo ukoliko žele.
Poslednjih godina blago se smanjuje broj penzinera, sada ih je oko milion 690 hiljada, 65 odsto njih su u starosnoj penziji, opada broj poljoprivrednih i invalidskih penzionera.
“Recimo u 2018. to je bilo nekih 0,8 posto, tako da sve u svemu nekih 14 hiljada lica je manje ostvarilo pravo na penzionisanje prethodne godine”, kaže Vladimir Stanković iz Sektora za ostvarivanje prava osiguranika Fonda PIO.
I pored takvog trenda, budžet penzijskog fonda za 2021. godinu težak je 724 milijarde dinara.
