Korisnici Ibeja su dobili obaveštenje da od januara počinje naplata poreza od 20 odsto – i to svima sa prebivalištem u našoj zemlji.
Najpoznatija svetska platforma za onlajn aukcionu prodaju Ibej poslala je juče obaveštenje korisnicima u Srbiji da će od januara, u skladu sa srpskim poreskim propisima, početi da obračunava PDV u iznosu od 20 odsto. Porez će se, prema njihovom obaveštenju, naplaćivati svim korisnicima Ibeja sa prebivalištem u Srbiji.
Vest o novim pravilima i većim troškovima trgovanja na internetu mnogi ovdašnji korisnici su dočekali sa negodovanjem, budući da Ibej naplaćuje visoke provizije. Inače, preko ove platforme danas trguju mnogi građani Srbije. Ovaj globalni internet-buvljak nije mesto gde se prodaje samo nova roba, nego često i polovna po vrlo primamljivim cenama za kupce sa Zapada. Jedan dugogodišnji trgovac starim stvarima koje prodaje preko Ibeja kaže za Politiku da ga je iznenadila ova vest, ali da još nije siguran o kakvom porezu je reč i koliko će ga to koštati.
“Uplate za prodate stvari stižu najčešće preko Pejpala, a da bih podigao taj novac moram da ga prebacim na moju internet-karticu. Siguran sam da država i Poreska uprava imaju uvid u moje devizne prilive, ali to nije čista zarada. Mnogo je troškova koji idu uz to i na kraju ostane tek toliko da pokrijem manju platu”, kaže on.
Navodi troškove poštarine koja je često viša od cene predmeta koji prodaje, uz provizije koje naplaćuje Ibej.
“Prošlog meseca sam platio 1.200 dolara provizije. Možda to nekome zvuči neverovatno, ali roba koju prodajemo je mahom stara i polovna, sa buvljaka, stare stvari koje niko ne želi i koje, na sreću, ipak imaju kupce. Bilo da je reč o militariji (stare vojne stvari), starim časopisima ili raznim predmetima koje je neko bacio”, kaže sagovornik Politike i dodaje da ne beži od plaćanja obaveza, ali da bi voleo da bude pravedno.
Trgovci kažu da će mnogi posle ove najave sigurno odustati od ovakve trgovine ili će jednostavno pokušati da registruju naloge u drugim državama kako bi izbegli plaćanje obaveza. Tvrde da preko ovog i sličnih sajtova trguju oni koji ne mogu da žive od plate od 30.000 dinara, pa pokušavaju da nadomeste novac u kućnom budžetu, prodajući stare stvari.
Jedan od njih koji živi u Hrvatskoj, a na Ibeju prodaje preko više naloga, među kojima je jedan iz Srbije, kako kaže, ovu vest nije primio ozbiljno budući da preko srpskog naloga i ne prodaje mnogo.
“Glavna prodaja ide preko naloga u Italiji na kome radim više od deset godina. Nikada nisam plaćao porez, jer u Italiji takve obaveze imaju ozbiljni trgovci sa registrovanim internet-prodavnicama. Obični trgovci, poput mene nikada nisu imali takvu obavezu niti je bilo kontrola. Ja čak sumnjam da je ovo način da Ibej kao kompanija pokušava da uveća svoje prihode” kaže sagovornik pomenutog lista, dodavši da mu je nedavno na nalog registrovan u Italiji stiglo obaveštenje da se od februara zahteva VAT broj, da ako žele da prodaju, moraju da budu registrovani.
“Mislim da će većina prodavaca, u slučaju da krene naplata poreza, trgovinu preseliti na Fejsbuk gde postoje brojne ciljne grupe, recimo kolekcionara koji međusobno prodaju i menjaju stare stvari. Tako se i druge društvene mreže mogu koristiti u ove namene u budućnosti”, smatra on.
Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, objašnjava da je u ovom slučaju platforma Ibej zaračunala porez da bi se zaštitila od zakona u svojoj zemlji. Ona nije jedina. To su, kako kaže, učinile mnoge druge, počev od prodavaca video-igara pa nadalje.
Prema našem zakonu, promet robe između fizičkih lica se ne oporezuje, ali platforma ne zna da li ste vi fizičko ili pravno lice.
“Ibej nema registrovano pravno lice u Srbiji i da bi se zaštitio svima je uveo porez na dodatu vrednost. To su verovatno učinili zato da ne bi morali da ‘gledaju u pasulj’ ko je sa druge strane, da li prodaje ili da li se identifikuje. U suprotnom, taj bi bio obveznik poreza na dohodak”, objašnjava Radosavljević.
Kaže da je ovo slična priča kao sa Pejpalom. Ibej je registrovan na teritoriji Evropske unije, gde zemlje članice međusobno ne plaćaju PDV. Da Ibej ima firmu u Srbiji, promet preko te firme mogao bi da bude kontrolisan, šta ko prodaje i kako prodaje, da li prodaje fizičko ili pravno lice. S obzirom na to da ovde nemaju registrovanu firmu, postoje određena ograničenja. U slučaju Pejpala postoje ograničenja da možete da platite nešto, ali ne u našoj zemlji, zato što nije registrovan u Srbiji.
“Najveći problem pravi naš zakon o deviznom poslovanju koji je prilično krut i o kome pričamo gotovo dve decenije. Taj zakon u suštini nalaže da ukoliko hoćete da se bavite bilo kojim poslom u Srbiji, morate imati registrovanu firmu. Međunarodne platforme su registrovane na nekim drugim destinacijama sa kojih rade. Da bi se zaštitile od zakona u svojim zemljama, zaračunavaju poreze ili u slučaju Pejpala zabranjuju trgovinu na teritoriji Srbije. Njima naša Poreska uprava ne može ništa, ali može da urgira kod njihove Poreske uprave i onda ona njih može da goni što krše zakon određene zemlje”, naglašava profesor FEFA fakulteta.
Osim ovoga, trgovci preko platformi kao što je Ibej podležu i plaćanju poreza i doprinosa, kao i svi digitalni radnici na internetu, koji imaju primanja iz inostranstva. Kada je “Politika” nedavno pitala Poresku upravu da li se trgovci na internetu tretiraju isto kao i frilenseri, rečeno im je da fizička lica koja su ostvarivala prihode iz inostranstva bez obzira da li su ostvarena od prodaje dobara ili od pružanja usluga predmet su analiza u PU. Poreski tretman prodaje dobara zavisi od toga da li se radi o prodaji sopstvene imovine “od slučaja do slučaja” ili je to stalna aktivnost fizičkog lica.
Radosavljević kaže da se priča o frilenserima provlači već neko vreme i rešava se na vrlo jednostavan način. To se postiže tako što će neko osnovati preduzetničku radnju, biti obveznik poreza u Srbiji i na taj način nemaju nijednu drugu poresku obavezu, tj. plaćaju paušalni porez, koji je niži nego što bi plaćali kao fizička lica. Ali, kako naglašava, onog trenutka kada otvore firmu, njihove finansije su transparentne.
