Masovna vakcinacija protiv kovida-19 pruža nadu u okončanje jedne od najvećih zdravstvenih kriza savremenog doba.
Međutim, to će takođe biti prilika za veliku zaradu kompanijama koje su sudelovale u kreiranju i distribuciji vakcine. Berzovni igrači već licitiraju milijardama koje će se slivati na račune farmaceutskih divova, ali oprezniji analitičari upozoravaju na brojne ograničavajuće faktore u stvaranju profita.
Vakcina razvijena u saradnji američkog Fajzera i nemačkog Bionteka prva je krenula u širu distribuciju. Za hitnu upotrebu već su je odobrile Velika Britanija i SAD, a iduće nedelje očekuje se i zeleno svetlo Evropske unije.
Prema procenama analitičara Morgana Stenlija, američko-nemački konzorciumj bi do kraja iduće godine mogao da prihoduje gotovo 20 milijardi dolara od vakcine protiv kovida-19, a u 2022. i 2023. dodatnih 9,3 milijarde dolara, sve dok ukupno svetsko stanovništvo ne bude vakcinisano.
Deonice Fajzera ove godine porasle su za 12 posto dok su deonice njegovog partnera Bionteka skočile za gotovo 300 posto, što je podiglo vrednost nemačke biotehnološke firme na gotovo 30 milijardi dolara, piše Tportal.
Među istaknutim dobitnicima mogla bi biti i mlada biološka firma Moderna jer je za kratko vreme dizajnirala vlastitu vakcinu i nalazi se nadomak dobijanja dozvole američkog saveznog ureda za lekove. Sada se vrednost ove američke firme procenjuje na 62 milijarde dolara nakon što su ove godine njene deonice porasle za oko 700 posto.
Morgan Stenli procenjuje da je oko polovine tržišne vrednosti ove firme povezano s vakcinom, a skokovit rast vrednosti temelji se na očekivanjima ulagača da će firma u iduće dve godine ostvariti između 10 i 15 milijardi dolara prihoda od prodaje te vakcine. To su zapanjujuće brojke za kompaniju koja je u 2019. godini imala tek 60 miliona dolara prihoda.
S druge strane oprezniji analitičari ukazuju na faktore koji bacaju drugačije svetlo na potencijalne prihode i zarade od prodaje vakcine. Smatraju da bi euforija oko velikih profita mogla biti kratkog daha s obzirom na način na koji se te vakcine finansiraju i broj kompanija koje su ušle u trku za njihovu izradu.
Zbog hitne potrebe za vakcinom, vlade i donatori uložili su milijarde u projekte za njihovo stvaranje i testiranje. Prema podacima naučne firme za analizu podataka Airfinity, vlade su osigurale 7,2 milijarde evra, a neprofitne organizacije 1,65 milijardi evra. Tek manji deo ulaganja, oko 2,9 milijardi evra, osigurale su same farmaceutske kompanije.
Stoga su se pojedini proizvođači unapred odrekli profita u prvoj fazi vakcinacije. Veliki američki proizvođač lekova Johnson & Johnson i britanska AstraZeneca, koja sarađuje s biotehnološkom firmom sa sedištem na Univerzitetu u Oksfordu, obavezali su se prodati vakcinu po ceni koja pokriva njihove troškove.
Njihove su vakcine zato i znatno jeftinije od ostalih. Na primer, AstraZeneca svoju vakcinu naplaćuje četiri dolara po dozi dok Modernina vakcina košta 37 dolara po dozi. Za razliku od AstraZenece, koja je razvoj vakcine finansirala isključivo javnim i donatorskim novcem, Moderna je veći deo (1,3 milijarde dolara) pribavila na tržištu kapitala.
Treba uzeti u obzir i to da cene koje su obavile farmaceutske firme nisu fiksne. Obično se one razlikuju po zemljama u skladu s njihovom kupovnom moći. Isto tako, cene će se menjati s vremenom. Tako AstraZenecino obećanje da će održavati niske cene vredi samo tokom “trajanja pandemije”. Već bi sledeće godine cena mogla porasti zavisno od kretanja bolesti.
Analitičari upozoravaju da će cena u budućnosti biti pod velikim pritiskom s obzirom na to da je u razvoju još velik broj njih.
Dakle hoće li farmaceutske kompanije na kraju ostvariti nepripadajući profit? Većina država već se obsvezala da kupi milijarde doza vakcina po utvrđenim cenama. Tako će sledećih nekoliko meseci farmaceutske firme biti zauzete ispunjavanjem tih narudžbina u što kraćem roku. Firme koje uspeju da prodaju svoje vakcine bogatim zemljama po višim cenama mogle bi brzo povratiti svoja ulaganja dok će, na primer, AstraZeneca, iako je ugovorila najveći broj doza, pokriti samo svoje troškove.
Nakon što se ispune prvi ugovori teško je predvideti kako će izgledati potencijal za zaradu. To će zavisiti od različitih okolnosti: koliko dugo traje imunitet kod vakcinisanih, koliko uspešnih vakcina dolazi u opticaj te odvijaju li se proizvodnja i distribucija bez poteškoća.
Emil Fild iz konsultantske kuće Barclays smatra da će prostor za zaradu biti “vrlo ograničen”. Čak i ako glavni igrači ne budu delili svoje intelektualno vlasništvo, već postoji više od 50 vakcina u kliničkim ispitivanjima širom sveta.
“Za dve godine na tržištu bi moglo biti 20 vakcina i tada će biti teško naplatiti premium cenu”, zaključuje Fild.
