Srbija zbog gastarbajtera izgubila ogromnu svotu novca – Pandemija poremetila planove, uplate krenule silaznom putanjom

Priliv novca u Srbiju po osnovu doznaka iz inostranstva od januara do septembra ove godine manji je za skoro pola milijarde evra u odnosu na isti period 2019.

Naime, prema poslednjim raspoloživim platnobilansnim podacima Narodne banke Srbije, ukupan priliv po osnovu doznaka u periodu od januara do septembra 2020. godine iznosio je 2,2 milijarde evra, što je za 422,3 miliona manje u odnosu na isti period lani, prenosi Srbija danas.

“Manji priliv doznaka posledica je pandemije korona virusa i njenog nepovoljnog uticaja na ekonomska kretanja u zemljama u kojima dominantno radi naša dijaspora. Prilivi doznaka niži su ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou”, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Iz centralne banke ističu da je uticaj pandemije na kretanja doznaka dvojak.

Pre svega, pad bruto domaćeg proizvoda u zemljama iz kojih se šalju doznake utiče na smanjenje raspoloživih sredstava koje ljudi mogu da izdvoje i da pošalju u matične zemlje.

“Dodatno, i same mere ograničavanja kretanja u cilju suzbijanja širenja virusa, otežavaju prenos dela doznaka koji se ne obavlja putem zvaničnih kanala, odnosno novca koji dijaspora donosi u gotovini”, ističu iz NBS.

List podseća da se još u prvom talasu korona virusa, u martu i aprilu, u Srbiju prvenstveno iz zemalja Zapadne Evrope vratilo oko 400.000 gastarbajtera.

Mnogi od njih još uvek su u domovini, pošto pandemija ne jenjava, a evropske države su u više navrata primenjivale različita ograničenja i “lockdown”, radi sprečavanja daljeg širenja virusa.

Ipak, najviše doznaka u prvoj polovini 2020. godine stiglo je iz Nemačke, evropske zemlje u kojoj živi i radi najviše Srba – 377 miliona evra. Iz Švajcarske je uplaćeno 169 miliona evra, iz Austrije 109 miliona evra, a iz SAD, gde živi čak 650.000 Srba, do avgusta je stiglo 95 miliona evra.

Što se tiče odliva novca, od januara do avgusta iz Srbije je poslato 161,6 miliona evra, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 11,7 miliona evra ili 7,8 odsto.

Iz NBS ističu da je centralna banka tokom poslednjih nekoliko godina sprovela unapređenja platnog sistema koja su olakšala prekogranične transfere, a samim tim doprinela da se iz godine u godinu povećava učešće doznaka koje u Srbiju ulaze formalnim kanalima, preko računa banaka i operatera brzog transfera novca.

“Ovo je posebno važno u trenucima kada je kretanje ljudi u većem delu sveta otežano, s obzirom na to da omogućava da se priliv doznaka u Srbiju nastavi nezavisno od fizičkog kretanja stanovništva”, zaključuju u NBS.

Prema poslednjim podacima, na planeti Zemlji živi oko 11 miliona Srba, a posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000.

Kada je reč o Evropi, najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000, pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). Zanimljivo je da u Velikoj Britaniji, koja je poznata po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza, živi 80.000 Srba.

Značajan broj naših građana živi i u Aziji i Okeaniji – 120.000, od kojih je ubedljiva većina nastanjena u Australiji.