Nemački Bundestag namerava da zbog pandemije državni budžet u idućoj godini zaduži za dodatnih 180 milijardi evra.
Da li će to biti dovoljno za spas privrede ako ponovo dođe do strogog lokdauna?
U Nemačkoj se ovih dana mnogo raspravlja o tome kako bi trebalo da izgleda dalja borba protiv korone. Takozvani “lokdaun lajt” očigledno nije doneo željene rezultate. Od početka novembra su zatvoreni restorani i sve što služi zabavi, ali fabrike, prodavnice, škole i obdaništa i dalje rade. Zaustavljen je, istina, eksponencijalni rast novih zaraza, ali broj novih slučajeva, a i broj smrtnih slučajeva i dalje je na visokom nivou, piše Dojče vele.
Drugi, strogi lokdaun visi u vazduhu. Odluka o njemu mogla bi da bude doneta još pre Božića. Ali, koliko bi to koštalo? Ove godine je budžet Nemačke dodatno zadužen za 160 milijardi evra – s ciljem zaštite zdravlja građana i pomoći privredi. U nacrtu budžeta za 2021. predviđeno je novo zaduženje od 180 milijardi evra. To je više nego ikad ranije. Ukupni izdaci državnog budžeta trebalo bi da budu gotovo 500 milijardi evra.
Pitanje je da li će li ta svota biti dovoljna ako bude moralo da se zatvori mnogo više nego do sada. O tome će razmišljati i savezni ministar finansija Olaf Šolc. Ali ove nedelje kada Bundestag raspravlja o saveznom budžetu za 2021, Šolc ne želi da oda utisak nesigurnosti.
Umesto toga, on u raspravi naglašava da je Nemačka do sada mnogo bolje prošla kroz krizu nego što su mnogi prognozirali. Privreda je, kaže, uprkos delimičnom lokdaunu u mnogim sektorima ponovo došla na nivo na kojem je bila pre krize i prognoze su dobre. Pored toga, dodaje, Nemačka na međunarodnom nivou dobija puno pohvala za savladavanje krize.
“To je zlatni standard, tako to mora da se radi da bi se suprotstavilo ovako velikoj krizi”, rekao je doslovno savezni ministar finansija.
I još je dodao da mu veliko zaduživanje nije lako palo, ali ono je, kaže, opravdano da bi se prebrodila kriza.
“Biće utrošeno mnogo novca, ali prema dobrom planu. Vraćanje dugova je uspelo i nakon finansijske i ekonomske krize pre više od deset godina”, podseća ministar i dodaje da je “zato prihvatljivo očekivanje da mi to možemo“.
Samo, da li će se privreda – i to ne samo u Njemačkoj, već i u Evropi i svetu – zaista tako brzo oporaviti pa da će zaduženje moći da se kontroliše? U Aziji već počinje treći talas pandemije s virusom koji je ponovo mutirao. Kakve posledice to ima za predstojeću vakcinaciju?
Niko trenutno ne može da kaže da li će 180 milijardi evra novog zaduženja u idućoj godini biti dovoljno. Ali, ministar finansija jasno stavlja do znanja da državna podrška ima svoje granice.
“Mi ne možemo da finansiramo sve što je neko zamislio”, kaže Šolc.
Radi se pre svega o investicijama u projekte budućnosti, a time i jačanju privrede kao bi Nemačka mogla da “iz krize izađe jača”.
Pitanje iz ovog međunaslova postavljaju Zeleni. Oni kritikuju način raspodele novca iz budžeta. U korona-pandemiji suviše malo se investira u važne sektore budućnosti, a transformacija privrede prema klimatskoj neutralnosti izgubljena je iz vida, tvrde oni.
“Onaj ko misli da se klimatski neutralan čelik, klimatski neutralna hemijska industrija, ekološka reforma autoindustrije, masovna izgradnja železničke infrastrukture mogu finansirati onako usput, iz kase za usputne troškove – taj se vara”, tvrdi predstavnik Zelenih zadužen za pitanja budžeta Sven-Kristijan Kindler.
Još više novca upumpati u državni budžet? Pomoć privredi može se priuštiti, smatra Kindler. Nemačka uzimanjem kredita sada čak zarađuje novac, jer se na finansijskom tržištu plaćaju negativne kamate. To se mora iskoristiti, tim pre što Nemačka u međunarodnom poređenju ima relativno malu stopu zaduženja, objašnjava predstavnik Zelenih. S otplatom kredita se ne sme početi suviše rano, ukazuje Kindler.
Poslanici Liberala (FDP) misle potpuno drugačije. “Dugovi su slatki otrov”, upozorava njihov čovek zadužen za državni budžet Kristijan Dir. Sadašnji teret bi tako bio prenesen na buduće generacije, što je neprihvatljivo. Liberali smatraju da ministar finansija uzima prevelike kredite, a da oni uopšte nisu ni potrebni, pogotovo zato što do brojnih preduzeća neće ni doći.
Tu kritiku je saveznom ministru privrede Peteru Altmajeru uputila i Levica. Ta stranka kritikuje sporost u isplati pomoći za novembar i decembar, kao i činjenicu da brojna preduzeća uopšte nemaju pravo na tu pomoć. A ministar iz redova CDU Altmajer se u Bundestagu branio izjavom: “Ko radi, taj i greši”.
Za tri miliona potencijalnih preduzeća koja imaju pravo na pomoć ne može biti apsolutne ravnopravnosti u svakom pojedinačnom slučaju, kaže Altmajer. Savezna vlada će firmama koje su zatvorene u novembru i decembru odlukom savezne i pokrajinskih vlada, nadoknaditi 75 odsto njihovog uobičajenog prometa. Tako nešto nije se dogodilo u posleratnoj istoriji Nemačke, naglašava Altmajer dodajući da je do sada u oko 100.000 slučajeva isplaćeno po desetak hiljada evra.
S obzirom na to da ta suma nije dovoljna većim preduzećima, Altmajer je postigao dogovor s ministrom finansija Šolcom da se pojedine rate pomoći povećaju do iznosa od 50.000 evra. I Altmajer se nada da će davanjem obimne pomoći firmama biti moguće da se privreda brzo oporavi nakon pandemije. Da to funkcioniše pokazalo se letos, kaže on. “U većini zemalja oko nas ekonomski pad bio je dvostruko veći, a oporavak upola slabiji.”
Ali, taj oporavak bi brzo mogao da bude poništen ako Nemačka bude morala da uvede novi, strogi lokdaun – sem ukoliko bi i tada zatvaranja i ekonomska šteta mogla da se ograniči na minimum. Nemačka Nacionalna akademija nauka “Leopoldina” preporučuje strogi lokdaun od Božića, do najmanje 10. januara. To bi bilo vreme kad su ionako školski praznici, i kada u privredi mnogo toga miruje.
