Nakon isteka moratorijuma od ukupno pet meseci (tri plus dva) povećan je broj zahteva za nove kredite, kako keš kredite, tako i refinansirajuće, dozvoljeni minus…Stručnjaci za Bankar.rs ocenjuju je li u pitanju preka potreba za relaksiranijim uslovima otplate već uzetih kredita ili pak rast novih zaduživanja zbog nikad povoljnijih uslova kreditiranja.
Naime, rast kako gotovinskih, tako i potrošačkih kredita povećan je u septembru, odnosu novembru u odnosu na početak godine, ali i u odnosu na isti period prethodne godine. Iako niko ne želi da precizno tvrdi da je u pitanju trenutna situacija izazvana koronavirsiom, zbog koje je ove godine bio uveden ukupno petomesečnni moratorijum na sva dugovanja prema bankama, biće da je sva prilika da je upravo to najbitniji razlog.
Naime, kako za Bankar.rs navode u Narodnoj banci Srbije, u pogledu broja zahteva za odobravanjem kredita u segmentu stanovništva, prema poslednjim raspoloživim podacima za novembar 2020. godine, broj primljenih zahteva za odobravanje kredita banaka beleži rast, tako da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita veći za oko 15 odsto nego u septembru.
“Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine”, navode u centralnoj banci.
Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru.
“U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61%), a slede ih stambeni krediti (22%). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima (ublaženi zahtevi u pogledu stepena završenosti nekretnine, smanjeno minimalno učešće za kupovinu prvog stana, olakšan pristup dinarskim kratkoročnim kreditima i dr.), kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina. Svakako očekujemo da navedene izmene regulative stimulišu dalji rast kreditne aktivnosti”, kažu u NBS.
Podsećaju da su u cilju očuvanja dostignutog nivoa i prevazilaženja negativnih efekata po građane i privredu Republike Srbije u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom u zemlji, Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su preduzele širok spektar aktivnosti i ekonomskih mera koje su olakšale poziciju građana i privrede.
“Pored zastoja u otplati obaveza, bankama i klijentima su omogućene i druge olakšice u otplati kredita (poput mogućnosti refinansiranja ili promene datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita, kao i mogućnosti produžetka roka otplate stambenih kredita), dok su stvorene i regulatorne pretpostavke za olakšan pristup finansiranju građanima (poput olakšanog pristupa stambenim kreditima). O efektima preduzetih mera najbolje govore poslednji raspoloživi podaci”, naveli su u NBS za Bankar.rs.
Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizveniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, osnovni razlog povećanja novih zahteva za kredite, smatra i Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.
“Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš”, smatra Gavrilović.
Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena.
“Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža”, zaključio je Nikolić za naš portal.
(Bankar.rs)
