Novi Carinski zakon je u najvećoj mogućoj meri usaglašen sa Carinskim zakonom EU (Union Customs Code – UCC) čime je stvoren preduslov za kreiranje pravnog okvira za uvođenje automatizovanih uvoznih/izvoznih sistema i carinskih odluka. Zakon predviđa veći nivo zaštite prava stranke u postupku, kraće rokove postupanja carinskog organa, a produženje rokova za stranku u određenim situacijama, što znači da je glavni benefit obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidljivosti i jednoobraznosti postupanja, kažu za eKapiju iz Uprave carina. Dodaju i da prelazak na bespapirno poslovanje i elektronsko okruženje omogućava efikasnije carinsko poslovanje u skladu sa savremenim potrebama.
“Kao jedna od važnih institucija u kojoj postoji svest o tome da na jakoj privredi počivaju ekonomska snaga i stabilnost države, Uprava carina nastoji da izgradi partnerski odnos sa privrednom zajednicom, a upravo je Carinski zakon, koji je na snazi od 17. juna 2019. godine, preduslov za modernizaciju i racionalizaciju carinskih procedura, za obezbeđivanje veće pravne sigurnosti, predvidivosti i jednoobraznosti poslovanja, kao i za prelazak na bespapirno poslovanje i elektronsko okruženje”, ističu u Upravi carina.
Razmene informacija, kao što su deklaracije, zahtevi ili odluke, između carinskih organa i između privrednih subjekata i carinskog organa i čuvanje tih informacija, u skladu sa carinskim propisima, vrše se upotrebom tehnika elektronske obrade podataka.
Za primenu ovih zakonskih odredbi potrebno je razviti nove i nadograditi postojeće IT sisteme, što zahteva izvesno vreme. U EU je, najpre, planirano da to bude do kraja 2020. godine, a trenutno je za deo IT sistema ovaj rok produžen na 2023. godinu. Prema principu koji se primenjuje u EU, carinsku deklaraciju treba dostaviti u elektronskoj formi, izuzev kada je to izričito predviđeno odgovarajućim podzakonskim odredbama – kažu u Upravi carina.
U Upravi carina okončana je realizacija prve faze projekta “Tehnička pomoć za uspostavljanje institucionalnog okvira za implementaciju (AIS/AES)” sa ciljem pripreme za uspostavljanje elektronskog poslovanja Uprave carina.
Elektronsko poslovanje obuhvaćeno AIS/AES projektom odnosi se i na uvoz, izvoz, kao i carinske odluke, dok je postupak tranzita već kompjuterizovan.
Zahtev za izdavanje odobrenja za status AEO podnosi se Upravi carina – Odeljenju za ovlašćene privredne subjekte i pojednostavljene carinske procedure u pisanoj formi na obrascu koji je dat u Prilogu 4. Uredbe o carinskim postupcima i carinskim formalnostima. Nakon prihvatanja zahteva formira se Komisija za proveru ispunjenosti kriterijuma i uslova za izdavanje odobrenja za AEO.
Neki od kriterijuma koja privrdni subjekt treba da ispuni su: odsustvo bilo koje ozbiljne povrede ili ponovljenih povreda carinskih i poreskih propisa, uključujući nepostojanje krivičnih dela koja se odnose na privrednu delatnost podnosioca zahteva; posedovanje visokog nivoa kontrole aktivnosti i protoka robe od strane podnosioca zahteva, kroz zadovoljavajuće vođenje poslovne evidencije i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, koja omogućava odgovarajuće carinske kontrole; finansijska likvidnost, koja se smatra dokazanom ako podnosilac zahteva ima dobro finansijsko stanje koje mu omogućava ispunjenje obaveza, s obzirom na poslovne aktivnosti; odgovarajući sigurnosni i bezbednosni standardi.
Odobravanje statusa AEO privrednim subjektima donosi mnogobrojne povlastice, kažu u Upravi carina.
“Najvažnija je svakako ona da nosioci ovog statusa podležu manjem broju fizičkih i dokumentarnih kontrola nego ostali privredni subjekti, kao i to da se kontrole vrše po prioritetnom postupku, a na zahtev se mogu izvršiti i na drugom mestu, a ne onom gde se roba mora dopremiti carini”, objašnjavaju.
Najznačajnije novine koje važeći Carinski zakon donosi, a bitne su za poslovnu zajednicu:
• carinski organ i privredni subjekti mogu da razmene informacije koje se posebno ne zahtevaju u skladu sa carinskim propisima, naročito u svrhu uzajamne saradnje u prepoznavanju i delovanju na smanjenju rizika;
• odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja može se izdati bez obaveze da se roba ponovo izveze;
• ukinuti su carinski postupci prerade pod carinskom kontrolom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja;
• smeštaj robe u slobodne zone je postao poseban carinski postupak;
• produženje roka za privremeni smeštaj robe sa 20 na 90 dana;
• propisivanja ukupnog roka tokom kojeg roba može ostati u postupku privremenog uvoza od 10 godina;
• uvođenje pojednostavljenja koja se odnose na unos u evidencije deklaranta, centralizovano carinjenje robe i samoprocenu;
• propisano je obavezno obezbeđenje za pokriće potencijalnih i stvarnih dugova za većinu carinskih postupaka;
• skraćenje roka za obaveštavanje dužnika od dana kada je carinski dug nastao (3 godine u odnosu na 5 godina iz prethodnog zakona). Nakon isteka tog roka, dužnik se ne obaveštava o carinskom dugu;
• uvođenje olakšica u vezi sa plaćanjem, pored odloženog plaćanja;
• uvođenje novih instituta – greška nadležnih organa i pravičnosti (u kom slučaju se iznos uvoznih/izvoznih dažbina vraća ili otpušta);
• promena u smislu nadležnosti organa za postupanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja-drugostepeni organ se sada nalazi u okviru Ministarstva finansija
Izvor: eKapija.com
