Kako problem ekonomije u pandemiji rešavaju Nemačka, Francuska, Italija, Grčka, Slovenija i Hrvatska

Velikodušna državna pomoć privrednicima da sačuvaju firme i radna mesta postala je predmet preispitivanja i bogatim zemljama kao što je Nemačka. Kada su građani u oktobru protestovali zbog najave novog zatvaranja, kancelarka ih je uveravala da će dobiti dodatnu pomoć brzo i bez mnogo birokratije, do 10 milijardi evra za najteže pogođene sektore.

Sada se čuju i pojedini glasovi sumnje dokle će moći da traje tako izdašna pomoć. “Ukoliko se i sledeće godine nastavi sa zaključavanjem, pitanje je da li će iz budžeta moći da se pokrivaju rupe”, upozorio je Armin Lašet, premijer najveće pokrajine Severne Rajne-Vestfalije. Šef kabineta Angele Merkel i ministar bez portfelja Helge Braun upozorio je da će postojeći model naknade štete dogodine postati neodrživ, preneo je „Dojče vele”.

Vlada je u novembru zatvorila barove i restorane i ponudila kompenzaciju do 75 odsto prometa izgubljenog u novembru i decembru za firme sa do 50 radnika i samozaposlenim licima. Braun sada kaže da je to bilo ad hok rešenje i da se od januara mora preći na neki drugi osnov, možda na pokrivanje fiksnih troškova, a ne prometa.

Naveo je podatke iz istraživanja Privrednog instituta da će država zbog nepreciznog kalkulisanja fiksnih troškova isplatiti u novembru i decembru 10 milijardi evra pomoći više nego što je potrebno. Moguće je da manji preduzetnici dobijaju više od države nego što bi zaradili da nema mera ograničenja.

S Braunom se složio i ministar ekonomije Peter Altmajer. Država u novembru i decembru treba da nadoknadi preduzetnicima 75 odsto prihoda od novembra prošle godine i to će je stajati oko 30 milijardi evra. Ukupna pomoć se procenjuje na čak 300 milijardi evra za ovu i iduću godinu.

Vlada je nadoknadom plata za zaposlene koji odlaze na prinudni odmor ili prelaze na skraćeno radno vreme sprečila otkaze. Nažalost, o razmerama krize govori podatak da raste broj firmi koje traže tu vrstu pomoći (Kurcarbajt). U novembru je broj preduzeća sa radnicima na skraćenom radu povećan na 28 odsto sa oktobarskih 24,8 odsto, a u hotelijerstvu je drastično porastao sa 63 na 91 procenat.

Francuska je početkom septembra predstavila paket pomoći za ekonomski oporavak vredan sto milijardi evra. Četrdeset odsto novca biće obezbeđeno iz EU fonda za oporavak koji je Brisel usvojio u julu (zbog nesuglasica sa Mađarskom i Poljskom još nije odobren), a ostatak iz državne kase i državne investicione banke. Javni dug će zbog toga rasti jer vlada nije htela da podiže poreze domaćinstvima i firmama.

Uoči drugog „lokdauna” 30. oktobra Jelisejska palata je najavila novi paket pomoći od 20 milijardi evra za mala preduzeća teško pogođena krizom. Šest milijardi ide u fond solidarnosti iz kojeg 1,6 miliona malih i srednjih preduzeća mogu da traže pomoć države u iznosu do 10.000 evra. Sa sedam milijardi evra država će nadoknaditi razliku do pune plate onima koji rade skraćeno.

Ostatak je za kredite sa garancijom države i direktne kredite. Na građane se apeluje da poručuju od lokalnih restorana i prodavnica umesto sa velikih međunarodnih e-platformi. Plan je da država pomogne u digitalizaciji poslovanja, jer svega 32 odsto malih i srednjih preduzeća imaju veb sajt.

Grčka je u septembru najavila dodatnih 6,8 milijardi evra ekonomske pomoći za borbu protiv posledica epidemije, pored 24 milijarde najavljene proletos. Cilj je da se otvori 100.000 radnih mesta u zemlji koja ima najveću stopu nezaposlenosti u evrozoni. Stanovnicima ostrva koji su podneli veliki teret pandemije smanjen je porez.

Italija je nedavno odobrila četvrti paket ekonomskih podsticaja, vredan osam milijardi evra (u prvom talasu je odobreno 100 milijardi). Predviđeno je odlaganje rokova za plaćanje poreza do kraja aprila 2021, za firme koje nisu mogle da rade i one koje su imale umanjene prihode. Građani zaposleni u turizmu, kulturi, industriji zabave i sporta mogu da očekuju jednokratnu pomoć od 800 do 1.000 evra, slično bonusu koji su na početku epidemije dobili frilenseri u iznosu od 600 evra.

Slovenačka vlada je početom novembra odobrila šesti paket ekonomskih mera vredan oko milijardu evra. Do kraja januara produžen je program subvencionisanja plata radnika na prinudnim odmorima i onih koji rade skraćeno za još šest meseci. Produžene su mere pomoći za likvidnost i finansiranje fiksnih troškova preduzeća. Do juna iduće godine država će plaćati naknade građanima koji su u karantinu i roditeljima kojima čuvaju dete u karantinu.

Slovenačke firme koje unajmljuju nekretnine u vlasništvu države ili lokalnih samouprava neće morati da plaćaju zakup delimično ili u celosti za period od 19. oktobra do kraja godine, a produžen je i moratorijum na otplatu kredita. Ponovo su uvedene mere koje omogućavaju poreskim obveznicma da dve godine odlažu plaćanje poreza ili da ga izmiruju u ratama.

Dobar potez je napravljen letos podelom turističkih vaučera u vrednosti od 100 evra za odraslu osobu i 50 evra za dete. Na taj način je u prvom mesecu, do polovine jula, ostvareno 20 miliona evra turističke potrošnje u domaćem turizmu, ne računajući dodatnu potrošnju jer se vaučeri mogu koristiti samo za noćenje. Ski centri su tražili da im se dozvoli otvaranje za praznike i da se građanima omogući da i u skijalištima troše vaučere.

Koliko god vlasti smatrale da je pomoć izdašna, iz perspektive preduzetnika ona izgleda nedovoljna. Hrvatski ugostitelji su početkom sedmice protestovali pred Ministarstvom finansija, poručujući da usvojene ekonomske mere ne doprinose spasavaju njihovih radnih mesta. Oni traže smanjenje PDV-a na najmanje dve godine i smanjenje fiskalnih i svih ostalih nameta, ali ekonomisti odgovaraju da se sigurno ostaje na stopi PDV-a od 25 odsto.

Vlada je odlučila da nastavi sa isplatom 4.000 kuna (530 evra) po radniku u firmama koje beleže pad prometa veći od 60 odsto (za niži pad iznos naknade je manji). Zatvoreni preduzetnici imaće prioritet pri podizanju kredita za likvidnost, a kompenzacija dela troškova očekuje sve koji imaju pad prihoda od 60 odsto u odnosu na decembar prošle godine.

Ugostitelji mere nazivaju „bakšišom”, a ministri odgovaraju da taj bakšiš državu staje više od dve milijarde kuna ili 265 miliona evra.

Izvor: Politika