Najava izdavanja libre upalila alarm u centralnim bankama: Upitna budućnost novca
Dok cure vesti o mogućem lansiranju Facebookove digitalne valute Libra 2021. godine, visoki zvaničnik Evropske centralne banke upozorava: “Ono što je u pitanju nije ništa manje od budućnosti novca”.
Facebookova kriptovaluta Libra spremna je za lansiranje već u januaru, izvestio je u petak Financial Times, pozivajući se na tri neidentifikovane osobe uključene u projekat.
Udruženje Libra sa sedištem u Ženevi, koje će izdavati i upravljati librama, planira lansirati digitalni novčić potpomognut dolarom, kao i token zasnovan na stabilnim kovanicama vezanim uz valutu.
Vest je alarmirala centralne banke, koje su trenutno na minimalno dve godine od stvaranja vlastitih digitalnih alternativa.
Član odbora ECB-a Fabio Panetta, govoreći na konferenciji za budućnost platnog prometa koju je sazvala Bundesbank, tvrdi da predstojeća revolucija u plaćanjima “zahteva od nas da budemo spremni da ponovo pronađemo suvereni novac”.
Obraćajući se direktno Facebookovoj strategiji stablecoina, Panetta upozorava: “Korisnici stabilnih valuta verovatno će snositi veći kreditni, tržišni i likvidnosni rizik, a sami stablecoini su ranjivi na ketanja, što može imati sistemske implikacije.”
Kaže da bi se rizici mogli ublažiti ako bi izdavač stablecoin valuta mogao uložiti svoju rezervnu imovinu u obliku bezrizičnih depozita kod centralne banke, jer bi to eliminisalo rizike ulaganja koji u konačnici padaju na pleća vlasnika stabilcoina.
“Međutim, ovo ne bi bilo prihvatljivo, jer bi bilo ravno prepuštanju novca centralne banke u vanjske izvore. Moglo bi ugroziti monetarni suverenitet ako bi, kao rezultat toga, privatni novac – stablecoin – u velikoj meri istisnuo državni novac kao sredstvo plaćanja. Novac bi se onda sveo na” klupsko dobro “ponuđeno u zamenu za plaćanje naknade ili članstvo u platformi”, navodi Panetta.
ECB prikuplja podršku za stvaranje digitalnog evra, s više eksperimenata koji su u toku na tržištima EU i širom sveta.
U Evropi su ECB i nacionalne centralne banke započele preliminarne eksperimente kroz četiri radna toka.
“Prvo ćemo testirati kompatibilnost između digitalnog evra i postojećih usluga poravnanja centralne banke (kao što je TIPS). Drugo, istražićemo međusobnu povezanost između decentraliziranih tehnologija, poput distribuiranih knjiga, i centralizovanih sistema. Treće, istražićemo upotrebu blockchain-a namenjenih plaćanju s elektronskim identitetom. I četvrto, procenićemo funkcionalnosti hardverskih uređaja koji bi mogli omogućiti vanmrežne transakcije, garantujući privatnost”, ističe Panetta.
Govoreći na istoj konferenciji, nemački ministar finansija Olaf Scholz pozvao je centralnu bankarsku zajednicu da ubrza tempo.
“Na digitalnom evru mislim da bismo trebali jako puno raditi. To je mesto na kojem bismo trebali čekati i videti”, primećuje Scholz. (Moramo) u bilo kom trenutku odlučiti da trebamo učiniti nešto s digitalnim evrom.
“Ono što je u pitanju nije ništa manje od budućnosti novca”, zaključuje Panetta.
Kako privatni novac postaje digitalni, suvereni novac takođe treba ponovo izmisliti. To zahteva da novac centralne banke ostane dostupan u svim okolnostima – naravno u obliku gotovine, ali potencijalno i kao digitalni evro.
Izvor: Indikator.ba
