Do 2020. godine promet Hrvatske pošte u proseku je rastao 15 do 20 odsto godišnje, a zbog epidimije je skočio za 30 odsto.
Slične trendova beleže i druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije.
Iako se u prethodnom razdoblju činilo da su nacionalne pošte, uključujući i Hrvatsku poštu (HP), postale pomalo arhaične organizacije koje više imaju socijalni nego tržišni karakter, tako da zbrinjavaju veliki broj zaposlenika s jedne strane, a istodobno održavaju nerentabilne poštanske urede u ruralnim delovima zemlje te na otocima gde poštanski službenik može lako nabrojati sve korisnike i usluge – tehnologija je u bizarnom spletu okolnosti zapravo spasila takve tvrtke, piše Poslovni dnevnik.
Naime, početkom 2000-ih poštanske službe su, usled liberalizacije, uglavnom izgubile svoj smisao jer su se na tržištu dostave pošiljki, a kojeg je većinu činila dostava pisama, našle nove, inovativne i dobro organizovane manje firme, od kojih su neke dosegle i nacionalne ili globalne okvire. No, onda je krajem 2000-ih naglo, istina najpre u SAD-u i zapadnoj Europi, zaživela onlajn trgovina i sve više kupaca je počelo robu naručivati preko interneta, a što po prirodi stvari podrazumeva dostavni lanac.
Iako je bilo pokušaja, a neke firme to rade i danas, da u vlastitom aranžmanu imaju narudžbinu, prodaju i dostavu, većina ih se ipak odlučila baviti samo narudžbinom i prodajom, ili čak i samo prodajom, a da dostavu ostavi profesionalcima. Amazon je svakako pionir u tom segmentu, da bi danas to postala trgovina s milion zaposlenih i godišnjim prometom od 280 milijardi dolara.
Iako Amazon ima i vlastite brendove i usluge koje prodaje, preko njega svoju robu i usluge nudi oko pet miliona raznih trgovina. Iako globalno na tržištu postoji niz drugih dostavnih kompanija, poput DHL-a, FedEx-a, UPS-a, GLS-a, DPD-a, a u novije vreme tu su i platforme kao što su Uber, Wolt, Glovo i drugi, u datoj situaciji ponovo su na važnosti dobile nacionalne pošte. Iako su gotovo sve takve pošte, uključujući i HP, razdvojile svoje poslovanje s profitabilnim paketnim dostavama od onih iz domena obavezne javne usluge, činjenica je da one svojom veličinom, investicionim kapitalom, organizacijom, a po pravilu i državnim zaleđem, mogu biti pouzdan partner velikim igračima kakav je Amazon.
Dokaz za to je upravo i Hrvatska pošta koja je pre 10-ak dana i službeno postala Amazonov partner u ovom delu sveta. O detaljima niko ne želi da govori, samu Hrvatsku poštu obavezuju strogi ugovori o poverljivosti, a Amazon jednostavno ima takvu politiku zatvorenosti podstaknut optužbama za izrabljivanje svojih radnika u SAD-u i Europi.
No činjenica je da se od ovog meseca paketi narudžbina preko Amazona, a i ne samo od njega, obrađuju u novom sortnom centru HP-a u Velikoj Gorici te od tamo isporučuju kupcima. Nagađa se da je upravo novo logističko središte Pošte bilo glavni magnet za ulazak Amazona u HP. Sortirnica je otvorena u septembru prošle godine, a veruje se da je čitav projekat bio ubrzan za pola godine upravo zbog interesa Amazona. Ukupna vrednost celog projekta je oko 46 miliona evra, u kompleksu radi više od 1.500 radnika – sortirnica, poštanska logistika, paketna logistika, prevoz i vozni park, IT i centar za podatke, podrška poslovanju.
Visoko regalno skladište ima kapacitet 8.000 paketnih mesta te je ukupne nosivosti 6.400 tona. Kapacitet stroja za automatsku razradu paketa je 15.000 pošiljaka na sat, mase paketa od 100 grama do 30 kilograma. Ukratko, radi se o najvećoj investiciji u istoriji HP-a, a kompleks je ujedno i postao novo sedište pa će se tako ubuduće iz Velike Gorice raznositi pošta u sve ostale krajeve Hrvatske.
Uz to, iako su službeni detalji tajna, portal Poslovni dnevnik saznao je da će ovaj distributivni centar HP-a postati i središte Amazonove dostave za širu regiju – neslužbeno se govori o Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori, ali i o Severnoj Makedoniji i Albaniji, a neki izvori im tvrde da se u ovom projektu čak radi i o širenju Hrvatske pošte još na Sloveniju, Grčku i Kipar.
Iako su Hrvati kupovali onlajn robu već duže vreme, prava ekspanzija je došla ulaskom te zemlje u punopravno članstvo Evropske unije, a što je značilo da više nema nikakvih carinskih procedura i dodatnih davanja na kupljenu robu. Iz HP-a kažu da su od 2013. konstantno imali dvocifren rast prometa u segmentu paketne dostave. Situacija oko onlajn kupovine dodatno je eksplodirala ove godine pojavom pandemije kovida-19 koja je donela velike probleme celokupnoj svetskoj privredi, no kurirske firme i onlajn prodavnice zabeležile su značajan rast.
Samo za primer, Amazon je sredinom prošle godine imao oko 650 hiljada zaposlenih, a godinu dana kasnije više od milion. Iz HP-a ističu da su do ove godine prosečno rasli 15 do 20% godišnje, a s lokdaunom im je promet porastao 30% u odnosu na isto razdoblje lani. Slične trendova poput HP-a beleže i mnoge druge javne poštanske službe u zemljama Evropske unije.
Zanimljivo je da su poslovni model oporavka javnih poštanskih službi u EU sve više počeli koristiti i tradicionalni železnički prievoznici, više ili manje u javnom vlasništvu. Naime, na zelenoj agendi EU koja je poslednjih 10-ak godina visoko u fokusu Unije, a biće u narednom razdoblju još i više, sve više zemalja ulazi u projekte visokosubvencionisane od strane evropskih fondova, kao što je obnova železničke infrastrukture i voznog parka jer je takav promet bolji sa ekološke strane od drumskog prevoza. I Hrvatska je na tom tragu.
