Cena zaduživanja Srbije pala, ali i dalje veća nego u EU

Republika Srbija zadužila se u ponedeljak za 1,2 milijarde dolara emisijom desetogodišnjih evroobveznica na međunarodnom tržištu sa prinosom od 2,35 odsto i kamatom od 2,125 odsto.

Ovo je najniža kamata na dolarske obveznice, ali poslednji put takve smo emitovali 2013. godine, 1,5 milijardi dolara sa kamatnom stopom od 4,875 odsto i prinosom od 5,15 odsto.

Ova obveznica je dospela početkom ove godine.

Od tada su se stvari promenile, a međunarodno tržište je preplavljeno novcem, a posebno dolarima zbog nemilosrdnog štampanja novca kako bi se ublažio efekat pandemije na ekonomiju.

Ova sredstva, kako se navodi u saopštenju Ministarstva finansija, biće iskorišćena za prevremenu otplatu 900 miliona dolara duga od ukupno 1,6 milijardi dolara preostalog po desetogodišnjim obveznicama koje su izdate 2011. godine, a dospevaju u septembru 2021. godine.

Ove obveznice nose kamatu od 7,5 odsto.

Država je već pribavila neobavezujuće ponude na Londonskoj berzi za prevremeni otkup za koji će platiti 5,7 odsto premiju, odnosno za 900 miliona dolara duga platiće oko 950 miliona dolara plus pripadajuću kamatu koje nose obveznice.

Recimo, u junu prošle godine kada je prevremeno otkupljeno 400 miliona dolara ove emisije država je morala da plati investitorima premiju 9,75 odsto.

Uporedo sa emisijom ovih dolarskih obveznica država je „hedžovala“ valutni rizik, odnosno ušla je u takozvani svop aranžman sa investitorima gde je faktički dolarske obaveze zamenila za obaveze u evrima.

Kako se navodi u saopštenju, nakon ove transakcije, država će na 1,016 milijardi evra plaćati godišnju kamatnu stopu od 1,066 odsto.

Ovo je daleko niže od majske emisije sedmogodišnjih evroobveznica koje su nosile prinos od 3,375 odsto, pa čak i emisije desetogodišnjih obveznica iz juna prošle godine, dakle pre krize i pandemije, koje plaćamo 1,6 odsto godišnje.

Ovo otvara i neka pitanja, kao na primer zašto se odmah nismo zadužili u evrima i koliko košta ovo obezbeđenje od valutnog rizika.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je devizni stop standardni ugovor u kome se strane obavezuju da isplate jedna drugoj sredstva u određenoj valuti i on nosi fiksnu naknadu.

„U tu cenu je verovatno ukalkulisana i informacija da će šef Trezora SAD biti Dženet Jelen, koja je bila šefica FED-a i da će SAD voditi ekspanzivnu monetarnu politiku. Dolar pada prema evru i verovatno je i to ukalkulisano. Što se tiče emisije, kamatna stopa od 1,066 odsto na dugi rok nije mala u postojećim uslovima kada je izvesno da će ECB u naredne dve godine zadržati nultu kamatnu stopu. Osim toga, pitanje je zašto se država ne zadužuje u evrima, jer privreda se oslanja na evre u velikim poslovima“, napominje Đukić.

SAD su od aprila do juna ubrizgale u sistem 2.000 milijardi dolara, tako da su prema rečima Dejana Šoškića, profesora ne Ekonomskom fakutetu u Beogradu, kamatne stope na dolare pale za sve, pa i za nas.

Iako, deluje da smo se jako jeftino zadužili, prinos koji plaćamo na dug je i dalje veći nego što plaćaju članice EU pa čak i one koje su u lošijem ekonomskom stanju od nas.

Recimo prinos na desetogodišnje obveznice u evrima za Hrvatsku je 0,75 odsto, a za Grčku 0,66 odsto. Slovačkoj čak investitori plaćaju da kupe obveznice jer je prinos minus 0,4 odsto.

Zapadnovropske zemlje mahom imaju negativan prinos na obveznice. Juče je i Kina izdala prvi put obveznice i to u evrima sa negativnim prinosom.

Zanimljivost je da se Peru pre nekoliko dana zadužio za četiri milijarde dolara, a od toga milijardu na 100 godina. U narednom veku plaćaće 3,23 odsto godišnje na taj dug.

Izvor: Danas