Srbija se nalazi na korak od investicionog nivoa kreditnog rejtinga, a po rezultatima na međunarodnom tržištu već spada u grupu zemalja sa tim rejtingom, izjavila je danas guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Kako je navela, potpunom oporavku poverenja međunarodnih institucija, ali i investitora u dugoročnu održivost makroekonomske stabilnosti Srbije doprinelo je jačanje domaće ekonomije, ali i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike.
“Međunarodni investitori su u prethodnom periodu nebrojeno puta Srbiju već svrstali u zemlje investicionog ranga, odnosno zemlje u koje je sigurno ulagati, time što su obveznice naše zemlje na sekundarnom tržištu vrednovali u najmanju ruku identično kao obveznice zemalja sa investicionim rejtingom, a često vrednujući srpske obveznice i na višem nivou”, rekla je Tabaković, saopštila je NBS.
Prema njenim rečima, to je juče još jednom potvrđeno, nakon što je Rumunija, zemlja koja već ima rejting investicionog ranga, realizovala prodaju evroobveznica u evrima ročnosti devet godina, dakle kraće ročnosti, uz višu kamatnu stopu (stopa prinosa 1,468 odsto, kuponska stopa 1,375 odsto) u odnosu na cenu finansiranja u evrima koju je Srbija postigla, emisijom, a zatim “hedžingom” (putem svopa) dolarskih desetogodišnjih evroobveznica (1,066 odsto).
“Postignuta cena finansiranja u stranoj valuti (evru) na period od deset godina (1,066 odsto) predstavlja potvrdu svega što je u Srbiji urađeno sa ciljem pozitivne ekonomske transformacije u prethodnim godinama”, kazala je guvernerka.
Ona smatra da to u potpunosti opovrgava pojedine tvrdnje, iznete nakon prekjučerašnje emisije dolarskih evroobveznica Republike Srbije, da je ovakva transakcija mogla biti realizovana ranije i u kojima se postavlja pitanje zbog čega se na refinansiranje skupog dolarskog duga čekalo do sada i zašto do sada nije urađen “hedžing”.
Navela je i da je kreditni rejting Srbije pre osam godina bio za dva nivoa niži nego danas, što je, kako je istakla, ukazivalo na “značajno lošiju makroekonomsku sliku domaće ekonomije koja je nasleđena, a zbog čega je i sama zaštita od valutnog rizika bila značajno skuplja”.
“Kreatori ekonomskih politika u Srbiji su u periodu nakon 2012. godine odlučno, koordinisano i sistematski radili na sprovođenju ekonomskih reformi, koje su najpre dovele do uspostavljanja, a zatim i očuvanja makroekonomske stabilnosti u dužem periodu”, kazala je ona. Tabaković je dodala da je istovremeno izvršeno i značajno usklađivanje regulatornog okvira sa najboljom praksom.
Ona je ukazala da je unapređenje ekonomskih pokazatelja Srbije u periodu nakon emisije skupih dolarskih evroobveznica 2011. godine (emitovanih po stopi prinosa od 7,5 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto) uticalo na kontinuirano povećanje cene ovih hartija na sekundarnom tržištu. To ih je činilo preskupim za realizaciju prevremenog otkupa, zbog čega se čekao optimalan trenutak kako bi se izvršio postepeni otkup ovih obveznica, a sa ciljem postizanja maksimalnih ušteda.