Do promene u vlasničkoj strukturi došlo je u skladu sa prethodno datim saglasnostima Narodne banke Srbije, potvrđeno je iz kabineta guvernera.
U pitanju je Opportunity banka a.d Novi Sad (Banka), čiji je dosadašnji jedini (100%) vlasnik bio Opportunity Transformation Investments Inc, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, a koji je sada smanjio svoje učešće na 22 odsto.
Vlasnici Banke su postale dve strane renomirane banke, specijalizovane za finansiranje kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja, sa sedištem u Nemačkoj (UMWELTBANK Nimberg, sa 30% učešća i GLS Gemeinschaftsbank Bohum, sa 19,99% učešća) i dva pravna lica – TRIODOS SICAV II, Luksemburg sa 14% učešća i LEGAL OWNER TRIODOS FUNDS B.V., Holandija sa 14% učešća.
Promena vlasničke strukture bilo koje banke, koja podrazumeva sticanje (direktno ili indirektno) vlasništva u banci koje omogućava 5% ili više glasačkih prava, dozvoljena je samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, koja je ovim licima data 30.10.2020. godine, podsećaju iz kabineta guvernera.
Ulazak reputabilnih investitora u bankarski sektor Republike Srbije, kao što su pomenuta pravna lica, još jedna je potvrda perspektive, poverenja i atraktivnosti domaćeg bankarskog sektora, kao i rezultata Narodne banke Srbije u obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti, koja je postignuta u prethodnom periodu, navodi se u saopštenju NBS.
“Pri oceni ispunjenosti svih propisanih uslova za davanje prethodne saglasnosti navedenim pravnim licima, Narodna banka Srbije je prepoznala i značaj i ulogu ovih lica kako na tržištu Evrope, tako i Republike Srbije u budućem periodu, posebno imajući u vidu da Banka od svog osnivanja u Republici Srbiji 2002. godine, pa do danas snažno podržava razvoj i poslovanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnika, mikro i malih preduzeća, ruralnih domaćinstava, kao i drugih klijenata u Republici Srbiji koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama koje pružaju banke, kao i činjenicu da se navedena pravna lica, između ostalog, bave finansiranjem kompanija, projekata i finansijskih institucija u interesu razvoja društveno odgovornog, ekološki održivog i inovativnog poslovanja i da nameravaju da nastave da i dalje razvijaju poslove mikrokreditiranja za mala i srednja preduzeća”, dodaju iz ove institucije.
Takođe, jedna od banaka (GLS Gemeinschaftsbank), koja je stekla vlasništvo u Banci, članica je nemačkog sistema i savezne asocijacije nemačkih zadružnih banaka.
Narodna banka Srbije je posebno zadovoljna činjenicom da su navedena pravna lica prepoznala Republiku Srbiju kao atraktivnu destinaciju za investiranje i bez obzira na otežavajuće okolnosti koje su prouzrokovane virusom kovid 19, kao i da je u konkretnom slučaju plan da ciljna grupa klijenata ove mikrofinansijske banke budu, kao i do sada, poljoprivredna gazdinstva, mikro i mala preduzeća, uključujući i preduzetnike, penzionere i klijente sa niskim primanjima.
“Davanjem prethodne saglasnosti za promenu vlasničke strukture, Narodna banka Srbije nastavlja da pruža podršku svim aktivnostima koje su usmerene ka promociji preduzetništva i inovacija, kao ključnim i vodećim snagama budućeg razvoja i doprinosi poboljšanju uslova poslovanja za start-up kompanije, mikro, ali i za segment malih i srednjih preduzeća, kao jedan od nosilaca privrednog rasta. S tim u vezi, a kako sa navedenim novim vlasnicima u Banci delimo zajedničke vrednosti u smislu privrednog rasta i razvoja u Republici Srbiji, ocenjeno je da će ova lica doprineti ne samo uspešnom poslovanju Banke, već i daljem ruralnom razvoju i razvoju preduzetništva u Republici Srbiji”, poručili su iz kabineta guvernera.
Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora Opportunity banke a.d Novi Sad (OBS), istakao je da je banka ostvarila značajan tržišni udeo u kreditiranju malih poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika kojima je pristup finansiranju veoma limitiran, istovremeno beležeći izuzetne finansijske rezultate. Dodao je da su dobri rezultati prepoznati od novih akcionara koji će omogućiti banci da razvije programe finansiranja sa ciljem zaštite prirodne sredine koji su komplementarni socijalnoj misiji banke, navodi se u saopštenju Opportunity-ja.
U istom tonu, dodaje se, Rendi Kurc iz Mreže OI poželeo je dobrodošlicu novim akcionarima koji donose dodatnu vrednost, podršku i ekspertizu OBS kada je u pitanju zaštita životne sredine i razvoj “zelenih” finansijskih proizvoda.
Jako Minar, predsednik Upravnog odbora u “Triodos IM”, istakao je značaj ove transakcije kao svojevrstne prekretnice u radu GABV kao prvog zajedničkog ulaganja članova GABV u jednu od banaka članica, dok je Tomas Jorberg, izvršni direktor GLS banke, izrazio zadovoljstvo investicijom u banku sa kojom GLS neguje dugogodišnje prijateljstvo puno poverenja na ličnom i finansijskom nivou. Dodao je i da je misija OBS da pruža finansijsku podršku onima koji su u prošlosti imali male šanse da to ostvare, vredna divljenja. Na kraju je Goran Bašić, izvršni direktor u UmweltBank, naglasio da investicija u OBS jasno pokazuje viziju koja je zajednička svim GABV članicama i kao takva se savršeno uklapa u poslovnu filozofiju UmweltBank-a, jer je biznis model Opportunity banke istovremeno i održiv i profitabilan.
Opportunity banka a.d. Novi Sad (OBS) postoji od 2002. godine kada je osnovana kao Opportunity štedionica. Štedionica se 2007. godine uspešno transformisala u Opportunity banku a.d. Novi Sad, u skladu sa za Zakonom o bankama koji je ograničio kreditiranje u Srbiji samo na banke. OBS je usmerena na obezbeđivanje mikrokredita malim ruralnim domaćinstvima, preduzetnicima i malim biznisima, poljoprivrednim gazdinstvima, kao i drugim klijentima koji imaju otežan pristup finansijskim uslugama. Misija OBS je pružanje finansijskih usluga onima kojima je pristup tim uslugama otežan, omogućujući im da ispune svoje poslovne i životne potrebe i unaprede svoje i živote svojih porodica. Na dan 31.12.2019. godine OBS je imala 425 zaposlenih u 30 filijala i poslovnica širom Srbije, kao i tržišni udeo (u broju klijenata) od 43% u segmentu poljoprivrednika, odnosno od 23% u segmentu preduzetnika.
