Ministarstvo finansija je 14. oktobra objavilo Nacrt zakona o digitalnoj imovini, čiji je cilj, kako je navedeno iz Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo PKS, da dodatno podstakne razvoj blokčejna (blockchain) i tokenizacije, kao i finansiranje inovativnih projekata u Srbiji.
Pozvana je sva stručna javnost, kao i zainteresovani građani, da do 28. oktobra dostave predloge za poboljšanje. Očekuje se da će zakon biti usvojen do kraja godine i da će se krenuti sa primenom od početka sledeće godine.
Kako za eKapiju kaže Bojana Tomić Brkušanin, direktorka za pravne i regulativne poslove u Inicijativi Digitalna Srbija, Nacrt zakona o digitalnoj imovini je veliki iskorak ka tome da se otkloni pravna nesigurnost u ovoj oblasti, ali i da se pošalje signal da je Srbija zemlja u kojoj je prepoznata kriptoimovina i gde se njom može zakonito poslovati.
“Smatramo da je Nacrt u velikoj meri razvojan, a na pitanja kod kojih vidimo prostor za napredak Inicijativa Digitalna Srbija je u postupku javnih konsultacija poslala komentare i predloge za dalje unapređenje. Oni se odnose prevashodno na dalje pojednostavljenje i liberalizaciju, pre svega u oblastima plaćanja kada je u pitanju devizno poslovanje, zatim procedurama identifikacije klijenta, unošenja uloga u kriptovalutama”, otkriva sagovornica.
Dodaje da je Nacrt zakona o digitalnoj imovini je važan sa nekoliko aspekata: da svim licima koja na bilo koji način posluju u ovoj oblasti ukloni pravnu nesigurnost, da otkloni sumnju da rade nešto nezakonito, da uredi lica koji pružaju usluge u ovoj oblasti na način koji će povisiti standarde poslovanja, zaštiti investitore i pomoći dalji razvoj .
“Konačno, i nešto što je Inicijativi Digitalna Srbija jako važno, ovaj zakon propisuje mogućnost investicionog crowdfunding-a izdavanjem digitalnih tokena, ali i obveznica pod određenim uslovima, čime se otvara mogućnost razvoja alternativnog pristupa finansiranja startapa . Naime, ovaj zakon otvara mogućnost sprovođenja ICO-a u Srbiji izdavanjem korisničkih i investicionih tokena, propisuje postupak objavljivanja i reklamiranja white paper-a, odnosno standardizuje set informacija koje moraju biti dostupne investitorima. Na taj način, inovativna preduzeća u ranoj fazi razvoja mogu finansirati svoje projekte, investitori će dobiti zaštitu, a blokčejn firme mogu ponuditi IT rešenja u podlozi ovakvih projekata . Da bi se to zaista i desilo, ovaj zakon je neophodan prvi korak. Sledeće je važno da se ustanovi podsticajan poreski i računovodstveni okvir, donesu podzakonska akta koja neće nametnuti dodatne obaveze i prepreke koje će obeshrabriti potencijalne pružaoce usluga i izdavaoce tokena”, objašnjava Bojana Tomić Brkušanin.
Dodaje da je ispravna strateška odluka da se ova oblast uredi na globalno konkurentan i moderan način, jer “naša ekonomija, pokazalo se, nema puno kompanija koje su spremne da izađu na tržište kapitala, ali zato ima startap ekosistem koji je prepun potencijala, a za dalji razvoj mu između ostalog nedostaju novi izvori finansiranja”.
“Nadamo se da će regulacija investicionog crowdfunding-a izdavanjem tokena biti osnov da nastane jedan mehanizam koji će startapima ponuditi nov način da finansiraju svoje ideje”, navodi ona.
Na pitanje da li je ovo korak ka budućnosti u kojoj nas očekuje ravnopravan odnos valuta i kriptovaluta, Bojana Tomić Brkušanin kaže se ovim zakonom one ne približavaju zakonskim sredstvima plaćanja, te da u Nacrtu izričito piše da one nemaju pravni status novca ili valute.
Sa druge strane, Nacrt potvrđuje da kriptovalute, kao posebnu kategoriju digitalnih imovinskih prava, fizička i pravna lica mogu prihvatati kao sredstvo razmene, i da ih mogu kupovati, prodavati i razmenjivati .
“Na globalnom nivou, postojali su pokušaji da se stvore kriptovalute koje imaju podlogu u novcu ili pravima, takozvane stabilne valute, kod kojih je prevashodna namera bila da se pretvore u neku vrstu privatnog novca. Najpoznatiji takav slučaj je svakako Libra, odnosno inicijativa Fejsbuka da napravi privatnu digitalnu valutu koja će biti podržana finsnijskim instrumentima, usled čega neće biti volatilna kao klasične kriptovalute, već “stabilne” vrednosti. Centralne banke su globalno jako kritikovale ovaj projekat, a na kraju se oglasio i američki Senat i Komitet za finansijske usluge, koji su tražili da se projekat obustavi. Kao razlozi su citirani zabrinutost zbog privatnosti, nacionalne bezbednosti, trgovine i monetarne politike”, pojašnjava sagovornica eKapije.
Dodaje i da su istraživanja pokazala da se do sada kriptovalute kupuju pre svega u svrhe investiranja.
Blokčejn je svoju popularnost stekao pre svega kao tehnologija koja je korišćena u podlozi kriptovaluta, prevashodno bitkoina. Suštinu blokčejna je zapravo lakše razumeti nego što to na prvi pogled izgleda iz same definicije, kaže Bojana Tomić Brkušanini dodaje:
“Blokčejn je doslovno samo niz digitalnih informacijama, “blokova”, smeštenih u bazi podataka, “lancu”. Dakle, ti “blokovi” u ovom digitalnom lancu su zapravo digitalizovani delovi informacija, pa se tako blokčejn tehnologija može koristiti za čuvanje, beleženje i skladištenje najrazličitijih podataka, npr. o novčanim transakcijama, vlasništvu i razmeni imovine, lancu nabavke, glasanju, pa čak i načinu za čuvanje ličnih podataka”.
Ova tehnologija našla je svoju praktičnu primenu pre svega u bankarstvu, zbog visokog stepena digitalizacije koji je već postignut, pa blokčejn predstavlja sledeći korak koji se prirodno nadovezuje na već automatizovane procese obavljanja transakcija i plaćanja.
Ipak, mogućnosti primene u budućnosti su potencijalno veoma široke i trenutno različite države i firme pokušavaju da primene blokčejn u najrazličitijim sferama.
“Jedan primer je zdravstvo gde blokčejn može da se iskoristi za sigurno čuvanje medicinske dokumentacije pacijenata. Zatim, za svrhe evidentiranja vlasništva. Ako je vlasništvo nad imovinom uskladišteno i verifikovano u blokčejnu, vlasnici se mogu pouzdati da je njihovo pravo tačno i trajno upisano. Takođe, blokčejn sve širu upotrebu nalazi i u tzv. “pametnim ugovorima”. Oni funkcionišu tako što se programira skup uslova na koje se korisnici saglašavaju, a kada se ispune uslovi iz sporazuma, oni se automatski izvršavaju. Dalje, dobavljači mogu da koriste blokčejn za beleženje porekla robe koje su kupili, ili za verifikaciju autentičnosti svojih proizvoda. Takođe, prehrambena industrija prelazi na upotrebu blokčejna-a kako bi pratila put i sigurnost hrane tokom putovanja od gazdinstva do korisnika”, navodi Bojana Tomić Brkušanin.
Ono što je zajedničko svim ovim primerima jeste da blokčejn preuzima uloge tradicionalnih pružalaca usluga, posrednika i administratora u različitim oblastima, a uz put ceo proces pojednostavljuje, smanjuje troškove i čini sigurnijim.
“Sa druge strane, praktična primena blokčejna je proces koji je i dalje u toku, jer da biste određeni poslovni proces izmestili na blokčejn, potrebno je da se ispuni niz pretpostavki vezanih pre svega za obezbeđivanje mogućnosti digitalizacije celog procesa, usklađivanje sa svim primenjivim propisima koji nisu uzimali u obzir postojanje ove tehnologije, i tako dalje”, podseća Tomić Brkušanin.
Blokčejn tehnologija ima nekoliko karakteristika koje su inherentno povezane sa pitanjima bezbednosti i poverenja. Pre svega, blokovi informacija se u blokčejn pohranjuju linearno i hronološki. Jednom kada se deo informacije doda na kraj lanca, praktično je nemoguće vratiti se i promeniti sadržaj tog bloka, jer svaki novi blok je neraskidivo povezan sa onim posle njega. Drugim rečima, jednom kada se doda blok, on se veoma teško menja, a nemoguće ga je izbrisati. Kada je reč o poverenju, blokčejn mreže implementiraju testove za kompjutere koji žele da se priključe lancu i dodaju blokove.
“U tom smislu, možemo reći da postoje različiti aspekti blokčejn tehnologije koji deluju veoma obećavajuće kao pomoć kompanijama da se suoče sa rizicima bezbednosti i održavanja integriteta podataka, jer implementacija blokčejn rešenja može dovesti do smanjenja rizika mogućnosti prevarnih aktivnosti kroz neke od osnovnih osobina ove tehnologije: nepromenljivost, transparentnost, sledljivost, enkripcija podataka itd. Sve ovo naravno nikako ne znači da je implementacija blokčejna potpuno rešenje za obezbeđivanje bezbednosti podataka i da ne treba primenjivati i druge mere, kontrole i najbolje prakse u ovoj oblasti, ali svakako u velikoj meri unapređuje bezbednost”, zaključuje Bojana Tomić Brkušanin.
Izvor: eKapnija / Aleksandra Kekić
