Javni dugovi u državama EU beleže značajan rast
Premda se čini da se troši nemilice i da je rast javnog duga u zemljama regiona za sedam mjeseci ove godine veliki, zemlje u okruženju troše značajno više za pomoć svojim ekonomijama.
Sa udelom javnog duga u BDP-u, koji je ove godine porastao za čak 12,1 procentni poen, sa 73,2 na 85,3 odsto, Hrvatska kao i prošle godine drži visoko osmo mesto u EU, napominje Slobodna Dalmacija.
Ispred Hrvatske je po visini udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu sedam zemalja. Vodeća je Grčka, čiji javni dug iznosi 187 odsto BDP-a, sledi Italija sa 149 odsto i Portugalija sa 126 procenata, zatim Belgija, Francuska, Kipar i Španija, a na osmoj poziciji je Hrvatska.
Sa iznosima koji se mere bilionima ili hiljadama milijardi evra, u Uniji prednjače Francuska sa 2,6 biliona evra javnog duga, Italija sa 2,5 biliona i Nemačka sa 2,2 biliona evra, što čini 67 odsto nemačkog BDP-a.
U tekstu se konstatuje da je u Hrvatskoj za samo pola godine zbrisano šest godina napora za smanjenje udela javnog duga u BDP-u, tokom kojih je on spušten za 11,5 procentnih poena.
Takođe se navodi da je, prema podacima Evrostata, javni dug Slovenije u navedenom periodu dostigao 78 odsto BDP-a, Mađarske 70 odsto, dok su najmanje zadužene Bugarska sa samo 21 odsto udela javnog duga u domaćem proizvodu i Češka sa 39,9 procenata.
Kao primer se navodi da su u Poljskoj i Rumuniji prosečne realne stope rasta BDP-a iznosile po četiri odsto, što je čak 135 posto veća stopa od proseka rasta hrvatske ekonomije od 1,7 odsto.
Jasno je da je takvim ekonomijama nešto lakše da se bore sa korona krizom i da izađu iz problema, makar onih finansijskih, zaključuje se u tekstu.
Izvor: SEEbiz
